Bekstvo Iz Sodoma

Cuo sam da je jedan svestenik rekao: "Stari zavet nije bitan za vreme u kome zivimo. Nema potrebe da ga i dalje proucavamo". Kako je samo pogresio! Jedan od razloga zbog kojih volim da citam Stari zavet je taj sto on na jednostavan i prost nacin objasnjava Novi zavet. Starozavetne price su pune nagovestaja vecnih istina koje mozemo videti u zivotima ljudi koji su stvarno postojali. Na primer - u Starom zavetu Izrailj predstavlja hriscanina, a Egipat predstavlja svet. A Izrailjev put kroz divljinu predstavlja duhovni put nas hriscana. Takodje, drvo koje je ucinilo da voda u Meri postane pitka predstavlja Hristov krst. A stena u pustinji iz koje je potekla voda predstavlja naseg spasitelja koji je bio prikovan na krst.

Zaista, Pismo kaze da se sve nase duhovne borbe danas ogledaju u fizickim borbama koje je vodio Izrailj: "A ovo se njima dogadjase kao primer, a napisa se za nauku nama, na koje su dosli krajevi vremena" (1. Korincanima 10:11). Cak su i sator i sve sto je u njemu primeri nebeskih stvari: "Oni sluze slici i senu nebeskoga, kao sto je receno Mojsiju kad je hteo da nacini skiniju: "Gledaj, rece, da nacinis sve po slici koja ti je pokazana na gori" (Jevrejima 8:5). Svi ovi primeri iz Starog zaveta treba da nam pomognu da ne padnemo u neverstvo, kao sto se to dogodilo Izrailju. Pisac poslanice Jevrejima kaze: "Trudimo se, dakle, da udjemo u taj mir, da niko ne padne zbog iste neposlusnosti" (Jevrejima 4:11). Drugim recima: "Proucavajte Stari zavet i ucite na Izrailjevom primeru. Nemojte praviti iste greske kao i oni!".

Kada god ne razumem nesto u Novom zavetu, okrenem se Starom, gde mogu pronaci objasnjenje. Na primer, ako hocu da se naucim da obaram duhovne zidove koje je djavo izgradio u mome zivotu, pronasao bih pricu o Isusu Navinu i video bih kako su pali zidovi Jerihona. Izrailjeva borba sa tim zidovima mi pomaze da shvatim kako mogu oboriti sve zidove koji me sprecavaju da u potpunosti dodjem Hristu. Isto tako, ako na primer hocu da nesto naucim o pobedjivanju u molitvi, pronasao bih pricu o Jakovu i njegovoj borbi sa andjelom. Ili, ako hocu da znam kako da, kao svestenik, sacuvam svoje pomazanje, citao bih o Samsonu i o tome kako je on izgubio svoje pomazanje.

Kada ovako posmatramo stvari, prica o Sodomu predstavlja snazan primer Bozje mrznje prema grehu. Apostol Petar pise: "I (Bog) sazeze gradove Sodom i Gomor i osudi ih na propast i postavi za primer buducim bezboznicima" (2. Petrova 2:6). Petar kaze: "Bog je imao cilj kada je unistio Sodom. Njegov obracun sa tim gradom treba da bude lekcija svakom drustvu!".

Hajde da razmotrimo pricu o Sodomu, da bismo mogli razotkriti o kojoj novozavetnoj istini se tu radi.

U 19. glavi 1. Mojsijeve citamo pricu o Lotu, koji je bio Avramov sinovac. Apostol Petar opisuje Lota kao pravednika (vidi 2. Petrovu 2:7-8). Pa ipak, Lot je ziveo tamo gde nije trebalo - u pokvarenom Sodomu.

Cak i danas, Sodom se povezuje sa svime sto je zlo, nasilno, izopaceno i udaljeno od Boga. Gresi ovoga naroda su postali toliko veliki, da je njihov smrad dospeo do nebesa. I najzad je Bog rekao: "Dosta! Gresi ovoga grada su se popeli do neba. Sada cu spaliti Sodom do temelja!" (Na jevrejskom "sodom" znaci "spaljen, sprzen").

Vecinu nas Sodom podseca na danasnje gradove - San Francisko, sa svojim napadnim homoseksualcima, Njujork, sa svojom pohlepom i nasiljem, ili na Nju Orleans, sa svojom bezboznom paradom Mardi Gro. Ali, da bismo pronasli Sodom, treba samo da pogledamo u sopstvena srca. Vidis, svi smo mi rodjeni sa sodomskom prirodom - ljudsko srce je pokvareno i puno svake zloce: "Ta, bezakonja sastavljate u srcu, mecete na merila zlocinstva ruku svojih na zemlji" (Psalam 58:2), "Svaka mu je opacina u srcu, kuje zlo svagda, zamece svadju" (Price 6:14), "Srce koje kuje zle misli, noge koje brzo trce na zlo" (18. stih). Sam Isus kaze da je nasa priroda takva od rodjenja: "Jer iz srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, blud, kradje, lazna svedocanstva, hule. To je ono sto pogani coveka…" (Matej 15:19-20).

Iako je ljudska priroda ovakva, Bog je nazvao Lota pravednikom. Ipak, Lot je imao veliki duhovni problem: nevidljivom zicom je bio vezan za Sodom! Taj zli grad je scepao njegovo srce, a Lot se nije mogao osloboditi, iako je njegova dusa sve vise i vise propadala: "Jer, gledajuci i slusajuci, mucio je pravednik, ziveci medju njima, od dana do dana svoju pravednu dusu njihovim bezakonim delima" (2. Petrova 2:8). Lot je mogao nesto i preduzeti umesto sto je ostao u Sodomu. Pismo kaze: "Blago coveku koji ne ide na vece bezboznicko, i na putu gresnickom ne stoji, i u drustvu nevaljalih ljudi ne sedi" (Psalam 1:1). Trebalo je da odluci: "Dosta mi je - moram da idem odavde! Ako jos malo ostanem, ovo zlo ce me scepati. To ce me kostati duse!". Ali nikada nije imao snagu volje da to i ucini. Bog je vec bio dao Lotu priliku da ode. U 14. glavi 1. Mojsijeve citamo da su ujedinjene vojske careva napale Sodom i Gomor, pljackajuci gradove i odvodeci ljude u ropstvo. Medju tim zarobljenim ljudima bili su i Lot i njegova porodica (vidi 1. Mojsijevu 14:12). Kada je Avram cuo za taj napad, naoruzao je 318 svojih momaka i krenuo za osvajacima. Zatim je uz pomoc Bozje cudotvorne sile savladao neprijateljske careve i sve povratio: "I povrati sve blago; povrati i Lota sinovca svojega s blagom njegovim, i zene i ljude" (16. stih). Lot se na natprirodan nacin oslobodio od Sodoma. Ali, umesto da je napustio taj zli grad, vratio se pravo u njega!

Moj pokojni prijatelj, Leonard Rejvenhil, veliki Bozji prorok, napisao je knjigu "U Sodomu nije bilo Biblije". Zaista, tamo nije bilo biblijskih spisa - ali taj grad je doziveo jednu od najvecih propovedi koje su ikada ispricane covecanstvu. Ta propoved je bio Avram - Bozji covek koji je bio pravedan.

Stanovnici Sodoma su videli kako se Avram moli, placa desetak i ponizno hoda pred Gospodom. A kada je odbio da primi nagradu zato sto je spasao grad, to je predstavljalo ljubazan prekor njihovom pokvarenom nacinu zivota. Avram nije zeleo cak ni pertlu iz Sodoma! (vidi 23. stih)

Primer ovog Bozjeg coveka je trebalo da natera Lota da uzdrhti - ali to se nije desilo. Lot je i dalje odbijao da napusti Sodom. Cesto sam se pitao: "Zasto Lot nije otisao? Biblija kaze da je voleo Boga. Pa valjda se brinuo za svoju dusu?". Verujem da u ovom odlomku Bog hoce da kaze nesto.Sustina je u tome da nas niko, cak ni sveti propovednik poput Avrama, ne moze osloboditi od greha koji je u nasem srcu. Niko nas ne moze izvesti iz Sodoma, jer ljudsko telo nema u sebi tu silu kojom bi se u potpunosti moglo osloboditi!

Lot predstavlja danasnjeg hriscanina koji se bori. Ovakav vernik je verom primio Hristovu pravednost, ali njegovu dusu muci greh koji vidi u drustvu i u svome srcu. On zna da voli Boga. Ali nesto je ostalo u njegovoj dusi - mozda neka ruzna navika ili zle misli. Bozji zakon mu govori: "Ukloni od sebe svaki greh. Plata za greh je smrt". Zaista, zakon od njega neprestano zahteva poslusnost. Ipak, taj zakon stalno osudjuje njegovo srce. Svaki put kada taj covek pocini greh, zakon vrisne: "Kriv si!".

Ovaj hriscanin zna da ne poseduje tu silu kojom moze napustiti svoj greh. Stalno obecava Bogu da ce biti bolji, ali uvek posustaje pred svojim grehom. Na kraju place: "Potpuno sam svezan. Nemam snage da savladam ovo". On ne moze da se izvuce iz Sodoma!

U Starom zavetu od ljudi se zahtevala potpuna poslusnost. Bozji zakon nije dopustao ni najmanji znak neposlusnosti. Jednostavno receno, dusa koja gresi umire. Zapovesti su jasno opisivale savrsenu poslusnost koju sveti Bog zahteva. Ali zakon nije pripremio ljudsko telo za takvu poslusnost. I tako je covek bio potpuno nesposoban da drzi zapovesti zakona. Pavle je rekao da je zakon "… jaram na vratu, kojega ni ocevi vasi ni mi ne mogosmo poneti" (Dela apostolska 10:5). Ipak, Pavle takodje kaze da je zakon "… pedagog za Hrista, da se verom opravdamo" (Galatima 3:24). Zakon iznosi na videlo nasa srca i uci nas da smo slabe volje, bespomocni poput beba, i da nam je potreban spasitelj.

Mozda se sada pitas: "Zasto Bog od nas zahteva savrsenu poslusnost, a ne daje nam i silu da to ostvarimo?". Biblija je jasna: Bog je morao da nas dovede do tacke gde shvatamo da nemamo snage da pobegnemo od greha!

Izrailju je trebalo 400 godina patnje da bi shvatili da se sami ne mogu izbaviti. Svojom snagom se nisu mogli osloboditi robovlasnika. Morali su da imaju osloboditelja - Boga koji bi ih dosegao i izveo iz ropstva. I trebali su im vekovi - sve do proroka Zaharije - da shvate da im je potreban iskupitelj. Konacno su bili uvereni da im je potreban spasitelj koji bi im bio "zid ognjen u naokolo i slava usred njega" (Zaharija2:5). Sam Bog bi tada bio vatreni zid oko njih - i slava medju njima!

Ipak, mnogi hriscani danas jos uvek nisu naucili tu lekciju. Zive pod zakonom - bore se u telima, obecavaju svasta Bogu i pokusavaju da se oslobode svog greha. Svakoga dana se bude govoreci: "Sada je cas, Gospode! Skupicu snagu i oslobodicu se ovih lanaca. Treba samo jos malo da se potrudim, i oslobodicu se!". Ne - to se nikada nece dogoditi! Samo ces osecati jos vecu krivicu. Zakon je tu da bi nas uputio ka krstu, da bismo shvatili svoju bespomocnost i potrebu za otkupiteljem!

Mozda mirno sedis i mislis: "Ovo se ne odnosi na mene. Ne robujem nikakvom grehu. Ne cinim preljubu, ne pusim, ne pijem. Slava Bogu, u meni nema nicega sto je nalik Sodomu". U kakvoj si samo zabludi! Jakov pise: "… svakoga kusa njegova zelja koja ga vuce i mami" (Jakovljeva poslanica 1:14). Strasti mame svakoga od nas, bez izuzetka! Jakov zatim dodaje: "Tada zelja zacne i radja greh" (15. stih). On ovde govori o procesu radjanja. U nasem srcu se zacinju strasti. Srce je materica svakog greha koji pocinimo. I kao sto ne postoje dve potpuno iste bebe, tako ne postoje ni dva ista greha. Svako stvara svoju sopstvenu vrstu greha. I tako, tokom godina, mnogi hriscani se sazive sa svojim tajnim grehom. Oni, kao i Lot, postaju slepi za taj greh i pocinju da ga olako shvataju.

Mislim na mnoge takve primere u Hristovom Telu: olako shvatamo greh trazenja hvale od drugih ljudi. Olako shvatamo greh trcanja za polozajem, greh ponosa zbog nasih duhovnih korena, poznavanja Biblije, molitvenog zivota. Mozda smatramo da smo ponizni i ljubazni - ali nismo!

Bog ne shvata olako nase grehe. Naucio sam ovo na tezak nacin. Danas, kada se osvrnem na skoro 50 godina sluzbe, postidim se trenutaka kada sam dozvolio da me greh ponosa prevari. Secam se kada sam kao govornik ucestvovao na jednoj konferenciji. Mislio sam: "Gospod me je blagoslovio tako velikim otkrivenjem. Nisam zadivljen nijednim poznatim licem ovde. Bog me je od rodjenja izdvojio da budem pomazani propovednik!". Nedugo posle toga nasao sam se pod ispitivackim svetlom Svetog Duha - a ono je zasijalo pravo na moj ponos. Da se nisam drzao Pavlovog ohrabrenja da treba ostaviti za sobom ono sto je proslo, pao bih u ocaj. Ali Bog mi je pokazao svoju milost. Zahvaljujem Gospodu na njegovoj milosti i strpljenju prema meni, tada i sada. Danas je moj povik iz srca: "Gospode, znam da nisam ponizan i skroman kao sto sam mislio da jesam. Bio sam svojeglav i samouveren. Sada shvatam da sam pomazan samo po tvojoj milosti!".

Moji problemi mozda nisu isti kao i tvoji. Ali verujem da postoje tri stvari koje svi mi moramo uraditi ako zelimo da se izbavimo iz Sodoma:

"I rece Gospod: vika je u Sodomu i Gomoru velika, i greh njihov je grdan" (1. Mojsijeva 18:20). Svi mi volimo da slusamo o Bozjoj milosti, blagosti i strpljenju. Ali ne zelimo da se suocimo sa cinjenicom da ce se on jednoga dana usprotiviti svemu sto podseca na Sodom! Bog je ovako otkrio svoju prirodu Mojsiju: "Jer prolazeci Gospod ispred njega vikase: Gospod, Gospod, Bog milostiv, zalostiv, spor na gnev i obilan milosrdjem i istinom, koji cuva milost tisucama, prasta bezakonja i grehe…"(2. Mojsijeva 34:6-7). Ipak, u sledecoj recenici Bog je dodao "koji ne pravda krivoga" (7.stih). Gospod je govorio: "Necu trpeti greh! Da, ja jesam milostiv i strpljiv. Ali dolazi vreme kada necu vise biti strpljiv kada je u pitanju tvoj greh. I tada ce Sodom izgoreti!"

Lot je dva puta bio upozoren. Dva andjela su dosla k njemu govoreci: "Lote, bezi odmah, pre nego sto te zloba ne unisti! "…Ustani, uzmi zenu svoju i dve kceri svoje koje su tu, da ne pogines u bezakonju grada toga" (1. Mojsijeva 19:15). Znamo da Lot nije ozbiljno shvatio ovo upozorenje. Stavise, spavao je tako spokojno, da su sledeceg jutra andjeli morali da ga bude. Njegovi buduci zetovi su verovatno mislili: "Da stvarno veruje u to upozorenje, vec bi bezao odavde. Ali on ocigledno ne veruje - pa zasto bismo onda mi verovali?".

Ovo treba da svima nama bude lekcija! Mozemo do mile volje svedociti o Isusovom ponovnom dolasku, ali ako ne zivimo kao da to stvarno i ocekujemo, niko nas nece slusati!

Verujem da postoji nesto sto nazivamo "Bozji ultimatum". To je kada Sveti Duh zna da ce te tvoj greh ubrzo upropastiti. Ipak, pre nego sto tvoja tajna pozuda bukne kao plamen, Gospod ti dolazi i kaze: "Ja sam Bog milosti, i hocu da te izbavim od toga. Okreni se od svoga greha. Poslusaj me!". Ultimatume nalazimo po celoj Bibliji. Na primer, u Delima citamo da su Ananija i Safira bili opomenuti da ne zaloste Svetoga Duha svojim lazima. A kada su slagali, na mestu su pali mrtvi (vidi 5. glavu Dela apostolskih). Isto tako nas i Pavle upozorava da ne zalostimo Duha: "I ne zalostite Svetoga Duha Bozijega, kojim ste zapecaceni za dan izbavljenja" (Efescima 4:30).

Nije vazno koliko se molis ili postis, ili koliko si veran u svom radu za Boga. Ako neces da priznas da je tvoj greh zacet iz tvojih strasti - i ako ne verujes da ce se Bog sa tim obracunati - onda se varas!

Dan obracuna u Lotovom zivotu je konacno dosao. Rulja muskaraca je opkolila njegovu kucu, lupajuci na vrata i vicuci nepristojne stvari. Trazili su od Lota da im posalje napolje dva andjela kako bi ih silovali: "… Gde su ljudi sto dodjose sinoc k tebi? Izvedi ih k nama da ih poznamo" (1. Mojsijeva 19:5). To je bila uzasna scena. Pa ipak, Lot je pokusao da se nagodi sa njima. On je ocigledno bio sudija u Sodomu, jer je sedeo na gradskoj kapiji; stoga je morao da zastiti svoj ugled. Cak ih je nazvao "bracom", dokazujuci time da je olako shvatao greh Sodoma!

"…Nemojte braco ciniti zla. Evo imam dve kceri, koje jos ne poznase coveka; njih cu vam izvesti, pa cinite s njima sto vam je volja; samo ne dirajte u ove ljude" (7. i 8. stih). Jedan teolog je napisao da je Lot znao da ovi ljudi nece nauditi njegovim cerkama, jer su bili homoseksualci. Mozda je Lot razmisljao: "Ovi ljudi samo zele da zadovolje svoje izopacene zelje. Oni nisu nikakva pretnja za zene. Ako im sada posaljem cerke, vratice mi ih sutra ujutru nepovredjene!".

Kakva nepromisljenost! Cak i da je to bila istina, Lot bi i dalje samo pokusavao da se od jednog greha oslobodi uz pomoc drugog. Ali nemoguce je nagoditi se sa pozudom! Kada god pokusate da je ogradite, ona provaljuje ogradu i izliva se napolje.

Na Lotovom primeru vidimo sta skriveni greh moze uciniti pravednome coveku. On je bio u zabludi. Greh ga je doveo u tako opasno stanje, da bi dao sve, cak i svoju voljenu porodicu, samo da sacuva svoj zivot. Verovatno je mislio: "Ako ovo upali, spasicu i cerke i ugled. Sve ce ostati onako kako je i bilo. Zivot u Sodomu i nije tako los!". Ovaj covek nije bio spreman da se suoci sa stvarnoscu! Odugovlacio je konacni obracun, pokusavajuci da odlozi Bozje oslobodjenje. Ljubljeni, to je stav mnogih hriscana danas. Oni ubedjuju sebe: "Moj Bog je Bog milosti. Vec me je i ranije oslobadjao od greha, ucinice to opet". Ne! Bog ti u ovom odlomku govori: "Nema vise pogadjanja. Ne mozes vise manji greh menjati vecim. Svi gresi sada moraju nestati!".

Lot bi umro prilikom unistenja Sodoma da Bog nije preuzeo stvari u svoje ruke. On je bukvalno scepao Lota i njegovu porodicu i izvukao ih iz grada: "A on se stade snebivati, te ljudi uzese za ruku njega i zenu njegovu i dve kceri njegove, jer ga bese zao Gospodu, i izvedose ga i pustise ga iza grada" (1. Mojsijeva 19:16). Kakva slavna slika novozavetne milosti nasega Gospoda! Dok je Lot oklevao na ivici propasti, bez imalo snage ili volje da se oslobodi, Bozja ruka je odvela na sigurno ovog zbunjenog, obmanutog, grehom svezanog coveka. U sustini, on je govorio Lotu: "Volim te, i necu dopustiti da umres. Ti si pravedan covek, Lote - i ja sam te upozorio. Dodji sada!".

"Jer Hristos jos kad slabi bejasmo umre u vreme svoje za bezboznike"

(Rimljanima 5:6). Bukvalno znacenje reci "slabi" ovde je "bez ikakve sposobnosti ili volje". Bog kaze da zeli da radi umesto nas - jer mi nemamo nista sto bismo mogli dati!

Gospod je imao jos jedno uputstvo za Lota: "… Izbavi dusu svoju i ne obziri se natrag… bezi na ono brdo da ne pogines" (1. Mojsijeva 19:17). Planina je ovde predstavljala Bozje prisustvo, mesto gde bi covek mogao biti nasamo sa njim. Vidimo da se ovo ponavlja u celom Pismu: Bozja slava je Mojsija dotakla na planini… tu se Hrist preobrazio pred svojim ucenicima… tu je u molitvi trazio oca. Sve se to dogadjalo na planini. "Velik je Gospod i slavan veoma u gradu Boga nasega, na svetoj gori svojoj" (Psalam 48:1), "… Hodite da idemo na goru Gospodnju, u dom Boga Jakovljeva, i ucice nas svojim putevima, i hodicemo stazama njegovim"(Isaija 2:3). Poruka je: "Kada te Bog oslobodi verom u njegova obecanja, trci pravo na planinu njegove svetosti!".

Ali Lot jos uvek nije bio voljan da trci u Bozje prisustvo. Rekao je: "…Ne mogu uteci na brdo da me ne stigne zlo i ne poginem"(1. Mojsijeva 19:19). Umesto toga je pitao Boga da mu dopusti da skrene u Sigor. Bog je to dopustio. A Lot je na kraju ipak zavrsio na planini. Ali kada je dospeo tamo, desilo se nesto gore i od Sodoma. Lot se napio, a njegove dve cerke su ga zavele i kasnije rodile sinove. Kakva tragicna slika! A sve se to desilo zato sto Lot - iako oslobodjen - nije hteo da se vise priblizi Bogu.

Verujem da nam sledeci stihovi otkrivaju kako nas Bog oslobadja od Sodoma: "Buduci da su nam sve Bozanstvene sile njegove, koje trebaju k zivotu i poboznosti, darovane poznanjem onoga koji nas pozva slavom i dobrodetelju, kroz koje se nama darovase casna i prevelika obecanja, da njih radi imate deo u Bozjoj prirodi, ako uteknete od telesnih zelja ovoga sveta" (2. Petrova 1:3-4).

Bog nam dolazi dok smo jos zavedeni i svezani, sa mocnim obecanjima o potpunom oslobodjenju. On kaze: "Dajem ti rec da cu te osloboditi i drzati dalje od tvog greha. Dacu ti srce koje ce me poslusati. A sada, veruj mojim obecanjima!". Kakva divna, oslobadjajuca istina! Kada poverujemo u Bozja obecanja, bivamo izbavljeni od greha. Razmislite malo o tome. Petar kaze da su vernici kojima se obraca u ovoj poslanici "utekli od telesnih zelja ovoga sveta" (4.stih). Kako su ovi hriscani pobegli od greha? Data im je bozanska sila - zivot i svetost - kroz njihovu veru u Bozja obecanja!

Ljubljeni, tvoj otac zeli da upoznas potpunu radost u Hristu. A tu radost ces imati jedino kada se oslobodis od sile greha. Zato dozvoli Svetome Duhu da udje u matericu tvojih greha i odatle ukloni sve sto nije nalik Hristu. Moli se Gospodu bas sada:

"Oce - slazem se sa tobom kada je u pitanju moj greh. Smrad mog stalnog popustanja je dospeo do neba. Znam da to mora odmah prestati! Gospode, prihvatam tvoj ljubazni, bozanski ultimatum, i sve polazem pred tebe. Sagori u meni sve sto je zlo. I neka se tvoja obecanja usade u moje srce. Vodi me na planinu tvoje svetosti!".