Bozije Ljudsko Lice

Ako ozbiljno hodas s Bogom, onda zelis da upoznas svog nebeskog oca. I tako, mozes proucavati njegovo velicanstvo, silu, slavu. Ali da li poznajes ljudsko lice svoga Gospoda? Mozda se pitas sta to znaci. Na kraju krajeva, znamo da je Bog duh i da ga ne mozemo videti. Pismo jasno tvrdi: "Boga nikad niko nije video..." (Jovan 1:18). Kako onda Bog moze imati ljudsko lice?

Verujem da je deo Isusove misije na zemlji bio da nam pokaze ljudsko lice nebeskog oca. To vidimo u odlomku u kome je Hrist rekao svojim ucenicima da se vraca ocu. Rekao je: "I kuda ja idem znate, i put znate" (Jovan 14:4).

Kada su ucenici ovo culi, bili su zapanjeni. Toma je odgovorio: "Gospode! Ne znamo kuda ides, i kako mozemo put znati?" (5. stih). Drugim recima: "Kako mozemo znati kuda ides? I ako nas napustis, kako cemo doci ocu? Sam si nam rekao da si ti jedini put do njega". Isus mu je odgovorio: "Kad bi ste mene znali, onda biste znali i oca mojega; i odsada poznajete ga i videste ga" (7.stih). Filipa je ovo zbunilo. Verovatno je pomislio: "Kako to Isus misli, videli smo oca? Kako mozemo videti duha? I kako Isus moze biti Bog ako ga mozemo videti? Sve ovo je neka neshvatljiva zagonetka". Konacno, Filip je rekao: "Gospode! Pokazi nam oca, i bice nam dosta." (8.stih). Isus je znao da je Filipovo pitanje iskreno, tako da je strpljivo odgovorio: "Toliko sam vreme sa vama, i nisi me poznao, Filipe?" (9.stih). Isus se tada okrenuo i obratio svim ucenicima: "Verujte meni da sam ja u ocu i otac u meni: ako li meni ne verujete, verujte mi po tim delima" (11.stih). Nakon sto je ovo rekao, dao im je slavno obecanje: "U onaj cete vi dan doznati da sam ja u ocu svojemu, i vi u meni, i ja u vama" (20.stih).

Kakav cudesan razgovor! Hrist je govorio ovim ljudima: "Pogledajte me! Zar ne vidite da sam ja Bog u ljudskom telu? Ja sam sama sustina oca. Sve sto je on po svojoj prirodi, sustini i karakteru - nalazi se u meni. Sve sto govorim i cinim otkriva njega, tako da kada ja radim i govorim - vidite njega na delu. Dosao sam na Zemlju da vam pokazem Bozje ljudsko lice! Shvatam da sada ne mozete da sve razumete, ali kada ustanem iz mrtvih, konacno cu vam pokazati ko je otac. Pokazacu vam ga, jer smo on i ja jedno!"

Danas znamo da je celokupna Hristova sluzba bila objavljivanje oca. Isus je cinio samo ono sto je video da i otac cini, ili ono sto mu je otac rekao, i nista drugo. Isus je izricito rekao: "Ne mogu nista ciniti sam od sebe..." (Jovan 5:30). Ovu tvrdnju ponavlja kroz celo Jovanovo evandjelje: "Jer ja nisam od sebe govorio, nego Otac koji me je poslao, on mi je dao zapovest sta cu reci i sta cu govoriti. I znam da je zapovest njegova zivot vecni. sto, dakle, ja govorim, govorim tako kako mi je rekao Otac" (12:49-50), "I ko vidi mene, vidi onoga koji me je poslao" (12:45), "Ja i Otac jedno smo" (10:30), "...Ja sam od Boga izisao i dosao. Nisam dosao sam od sebe, nego me je on poslao" (8:42). Na drugom mestu Pavle naziva Isusa "...slika Boga koji se ne vidi..." (Kolosanima 1:15). Iz ovoga jasno proizilazi: Bog je poslao svog sina da bi nam pokazao kakav je on, otac. Zato, da bismo znali i videli Boga, moramo prvo znati i videti Hrista!

Vekovima su umetnici pokusavali da Boga prikazu u ljudskom oblicju. Na slikama i vitrazima u mnogim katedralama Bog je prikazan kao namrsteni tiranin sede brade kome iz vrhova prstiju iskacu munje. U jednoj uglednoj katedrali u Juznoj Americi on je cak prikazan kako stoji iznad gomile ljudi koji klece i mase velikom batinom. zalosno je sto ovakvu predstavu o njemu imaju mnogi ljudi sirom sveta.

Naravno, moramo shvatiti da Bog ima i svoju strogu stranu. Gospod je pravedan i svet, i nece stedeti svoj gnev protiv zlih gresnika koji neprestano odbacuju njegovo evandjelje! Pavle nas podseca na ovu strogu stranu, koja ide ruku pod ruku sa njegovom dobrotom: "Gledaj, dakle, dobrotu i zestinu Bozju: zestina prema onima koji su pali, a prema tebi dobrota Bozja, ako ostanes u dobroti; inace ces i ti biti odsecen" (Rimljanima 11:22). Grcka rec za zestinu u ovom stihu znaci "odlucno, zapovednicki". A rec "zapovednicki" znaci "diktatorski, nedvosmislen, koji ne prihvata izgovore". Drugim recima, Bog ce uciniti ono sto je rekao, i to odlucno!

Isus je pokazao ovu ostru stranu Bozjeg karaktera dok je hodao po zemlji. Npr. nije imao strpljenja sa licemerima i farisejima koji su se rugali delu Svetoga Duha u njemu. A kada su religiozne vodje dopustile carinicima da rade u hramu, Hrist ih je isterao bicem, nazvavsi ih lopovima. LJubljeni, to je strogost!

Razmislite i o Isusovim strogim recima osude: "Tesko tebi, Horazine! Tesko tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i Sidonu bila cudesa koja su bila u vama, davno bi se u vreci i pepelu pokajali. Ali vam kazem: Tiru i Sidonu lakse ce biti u dan suda nego vama!" (Matej 11:21,22), "Zmije, porodi gujini, kako cete pobeci od osude na pakao?" (Matej 23:33). Pavle potvrdjuje ovu strogu stranu Boga tvrdeci: "Jer se gnev Bozji otkriva s neba na svaku bezboznost i nepravednost ljudi koji istinu drze u okovima nepravednosti" (Rimljanima 1:18). Apostol dodaje da ce Bog kazniti zle za njihova dela: "..A one koji prkose i ne pokoravaju se istini, nego se pokoravaju zlu, ceka gnev i ljutnja. Nevolja i beda doci ce onda na svaku dusu coveka koji cini zlo..." (Rimljanima 2:8-9).

Ipak, tragicno je sta su mnogi propovednici danas ucinili sa Bozjom strogoscu. Govore samo o njegovoj dobroti i ljubavi, nikada ne spominjuci kaznu za greh. Oni uklanjaju strah od Boga iz srca vernih, a time i jednu od najvecih motivacija za svetoscu. Ipak, Bozja rec nedvosmisleno kaze: "Ne misli sam o sebi da si mudar; boj se Gospoda i uklanjaj se od zla"(Price 3:7), "Miloscu i istinom ocisca se bezakonje, i strahom Gospodnjim uklanja se covek od zla" (Price 16:6). Pavle je imao na umu ovaj strah kada je poucio Timoteja: "Propovedaj rec, nadji se na mestu zvan i nezvan, pouci, pokaraj, savetuj sa svakom strpljivoscu i ucenjem!" (2.Timoteju 4:2). Pavle je rekao da je ovakvo propovedanje "zdrava nauka", sto znaci "zdravo evandjelje koje daje zivot".

Bozja strogost je samo jedna strana njegovog ljudskog lica. Druga strana je njegova dobrota i bezuslovna ljubav. Vidimo da je i ovo otkriveno u Isusovoj sluzbi. Sve sto je Isus govorio i cinio otkrivalo je cudesnu ljubav oca.

Moram da te pitam: Imas li ovakvu predstavu o svome nebeskom ocu - da je on pun ljubavi i milosti prema tebi, svome detetu? I verujes li da mu predstavljas radost i zadovoljstvo? Ili ga shvatas kao osvetnika koji stoji nad tobom i ceka da pogresis da bi te napao?

Cinjenica je da Boga veoma zanima kako ga shvatas. Zato je Isus bio resen da otkrije ocevu dobrotu prema deci na tri posebna nacina. Jovanovo evandjelje belezi da su se sva tri dogadjaja desila nakon sto je Hrist vaskrsao. I svaki dogadjaj nam otkriva nesto vazno o nasem nebeskom ocu:

Neposredno nakon raspeca ucenici su se razbezali, ali su se uskoro ponovo okupili i zakljucali u sobi "...zbog straha od Judeja.." (Jovan 20:19). Grcka rec za "strah" u ovom stihu znaci "uplaseni, prestravljeni". Ovi ljudi su bili paralizovani od straha. Da je neko pokucao na vrata, srce bi im sislo u pete; to su mogli biti rimski vojnici koji su dosli da ih uhapse. Ipak, Isus im je obecao pre nego sto je bio raspet: "Ovo sam vam govorio u pricama; doci ce cas kada vam necu vise govoriti u pricama, nego cu vam otvoreno govoriti o ocu" (Jovan 16:25). Rec "otvoreno" ovde znaci "sigurno, bez sumnje, vidljivo".

Ovi ljudi nisu znali da je Isus govorio o njihovom sadasnjem trenutku, trenutku kada sede i drhte u zakljucanoj sobi. On je rekao: "Kada me opet budete videli, dobro me gledajte i pazljivo slusajte moje reci. U meni cete videti i cuti nebeskog oca!".

Iznenada, neko je pokucao. Bila je to Marija Magdalena, koja je povikala: "Videla sam Gospoda! Govorio je sa mnom! Rekao mi je da vam kazem da ide k ocu. I nazvao ga je "moj otac i vas otac, moj Bog i vas Bog" (vidi Jovan 20:17-18). Ucenici su radoznalo slusali - ali nisu shvatali. Sada su znali da je Isus ziv - ali nisu mogli da shvate njegovo vaskrsnuce. I tako, umesto da su izasli napolje i povikali: "ziv je!", ostali su zajedno skriveni ceo dan.

Iste noci, Isus se pojavio medju njima u toj zakljucanoj sobi: "Onoga, dakle, prvoga dana nedelje uvece, kada su bila zatvorena vrata gde su bili ucenici, zbog straha od Judeja, dodje Isus, te stade na sredinu i rece im: mir vam. Ovo rece i pokaza im ruke i rebra. Nato se ucenici obradovase sto su videli Gospoda" (Jovan 20:19-20).

Kakva divna scena! Isus se iznenada pojavio medju ucenicima, i tom prilikom nije izgovorio nijednu rec grdnje ili osude. Umesto toga, jednostavno je rekao "Mir vam". Ovime je mislio: "zivite u strahu jer ne hodate u svetlu. Ali kazem vam, nema potrebe da se plasite. Imajte mir!".

Vazno je da se ovde setimo Isusovog prethodnog obecanja ucenicima: "Kada vaskrsnem, doci cu i otkricu vam oca". U ovom trenutku, u sobi se desavalo nesto sto ima veze sa otkrivanjem Boga. Prvo sto vidimo je Isusova ponuda mira. Otkrivao je volju svoga nebeskog oca: prve reci koje nam Bog upucuje nisu nikada reci osude, vec mira!

Luka nam daje jasniju sliku onoga sto se desilo. On kaze da su ucenici, kada se Isus pojavio, bili "scucureni i uplaseni, misleci da gledaju duha" (Luka 24:37). Ali Isus im je rekao: "Pogledajte moje ruke i moje noge- ja sam glavom. Opipajte me i vidite, jer duh nema mesa i kostiju - kao sto vidite da ja imam" (39.stih). Isus je hteo da znaju da je on ne samo Bog, vec i covek od krvi i mesa. Cak i kada se uzneo u slavu, nije se odrekao svoje ljudske prirode. Da, bio je duh - ali je ostao i ljudsko bice poput nas. Zato danas mozemo znati da naseg Gospoda, cak i sada kada je u slavi, nase nevolje pogadjaju.

Dalje, Isus je pomocu Pisma objasnio svoje poslanstvo - zasto je morao biti razapet i dignut iz mrtvih. Tada je ucenicima pokazao oziljke od klinova na rukama i ranjena rebra, govoreci im: "Hocu da vam otkrijem nesto u vezi sa ocem. Svi ovi dogadjaji - moja smrt, sahrana i vaskrsnuce, govore o jednoj stvari." "Da se u njegovo ime propoveda pokajanje i oprostaj grehova svima narodima" (Luka 24:47). Isus je rekao da je sustina u pomirenju! Pitam te - sta ovo govori o prirodi nebeskog oca? Goovori da je on otac koji je izgubio svoju decu, i koji je tako resen da ih povrati sebi, da daje svoj zivot njih radi, u svome sinu.

Pavle pise: "Bog je u Hristu pomirio svet sa sobom, ne uracunavajuci im njihove prestupe i metnuvsi u nas rec pomirenja" (2.Korincanima 5:19), "A sve je od Boga koji nas je preko Hrista izmirio sa sobom i koji nam je dao sluzbu pomirenja" (18.stih), "...pomirite se s Bogom" (20.stih). Rec "pomiriti se" ovde znaci "povratiti bozansku naklonost; ukloniti neprijateljstva". Pavle kaze: "Pomirite se sa Bogom tako sto cete se vratiti njegovoj blagodati i milosti!"

Da li zelite da znate sta Bog oseca prema vama? Onda poslusajte Isusove reci u toj zakljucanoj sobi: "Pogledajte moje oziljke od klinova, ranjena rebra. Sve sam ovo ucinio voljom moga oca - vaseg oca - da vam otkrije sta oseca prema vama. On zeli da vas obnovi, da ukloni sve zidove i prepreke - da bi vas pomirio sa sobom. Sada je oprostenje moguce, ljer je moja krv platila cenu. Sada, izmirite se sa Bogom!"

Ako mislis da se Bog ljutito okrece od tebe svaki put kada pogresis - ako mislis da se njegova ljubav pretvara u nezadovoljstvo svaki put kad zgresis - onda uopste ne poznajes ocevo srce. Jednostavno ga ne mozes upoznati sve dok ne shvatis da on zeli da se pomirite. On zeli da bude jedno sa tobom - da uzivas njegove blagoslove i naklonost!

Drugi dogadjaj se desio zbog jednog ucenika - Tome. Toma nije bio u zakljucanoj sobi kada se Isus pojavio. Kasnije se pridruzio ucenicima i oni su pokusali da mu objasne sta se desilo: "Stoga mu drugi ucenici rekose: videli smo Gospoda. No on im rece: ako ne vidim oziljak od klinova na njegovim rukama i ne stavim svoj prst u ranu od klinova, i ne stavim svoju ruku u njegova rebra, - necu poverovati" (Jovan 20:25). Toma je govorio: "Necu poverovati da je ziv sve dok ne gurnem pesnicu u njegovu ranu". Naravno, to je rekao u sali, sto je bio izraz potpune nevere.

Kada citam Tomine reci u ovom odlomku, u meni se javlja ljutnja. Pozelim da mu kazem: "Ti nezahvalni, nepazljivi covece! Kako mozes sumnjati u rec uskrslog Gospoda, nakon svih cuda koje si video? Sam Isus ti je rekao da ce ustati treceg dana!" Ipak, cim se moja ljutnja rasplamsa, shvatam: "Ups! Opisujem samoga sebe!". Cesto mi se desava da sumnja navali u mene u trenucima nevolje, kada nista ne pokazuje da Bog cuje moje molitve. U iskusenju sam da pomislim: "Ne mogu jednostavno da hodam po mraku. Ako Gospod ocekuje da mu i dalje verujem, mora mi pokazati neki znak".

Mora da je i Toma ovako razmisljao. Ali sada, Isus se opet pojavio da bi svojim sledbenicima - i nama danas - otkrio Bozje ljudsko lice: "Posle osam dana behu njegovi ucenici opet unutra, i Toma s njima. Dodje Isus kad vrata behu zakljucana, stade na sredu i rece: Mir vam!" (26.stih). Isus je opet ponudio mir. Tada je rekao Tomi: "Metni prst svoj ovamo i vidi ruke moje, i pruzi ruku svoju i metni je u rebra moja, - i ne budi neveran, nego veran" (27.stih). Kada je video Hrista, Toma je uzviknuo: "Gospod moj i Bog moj!" (28.stih). Isus mu je odgovorio: "Zato sto si me video, verujes. Blago onima koji ne videse, i verovase!" (29.stih).

Kakva je pouka ovoga? Sta Isus zeli da naucimo o nasem nebeskom ocu? Ovo: Bogu pricinjava zadovoljstvo kada mu verujemo i kada nam za to nisu potrebni dokazi! Isus je govorio Tomi: "Kada ces prestati da trazis znake da bi verovao u mene? Video si moj zivot. Gledao si kako idem u planine da bih se molio. Znas da nista ne radim dok ne razgovaram sa ocem o tome. On je i tvoj otac, Tomo. A bez vere mu je nemoguce ugoditi! Upravo si me nazvao svojim Gospodom i Bogom. Ali ako sam za tebe zaista Bog, onda dopusti da to i budem. Budi potpuno zavisan od mene! Ne mogu ti biti Bog sve dok ne predas sve u moje ruke s potpunim poverenjem".

Dok ponovo postavljamo pitanje "ko je Bog i kakav je?" - vidimo da je on otac koji ne samo da zeli da nas pomiri sa sobom, vec i da mudroscu, silom i ljubavlju vlada nasim zivotima.

Pismo kaze: "Posle toga se Isus opet javio ucenicima, na moru Tiverijadskom" (Jovan 21:1); "Ovo se vec treci put javio Isus ucenicima posto je ustao iz mrtvih" (14.stih). To je bilo ovako: Petar i ostali ucenici su bili okupljeni zajedno - jos uvek zbunjeni, jos uvek ne videci nikakav pravac, jos uvek misleci o svemu sto su toga dana videli. Petar je osecao da mu je sve toliko neshvatljivo, da je rekao: "Idem da lovim ribu" (vidi 3.stih). Ostali ucenici su brzo poskakali i rekli:"Idemo s tobom!".

Ovi ljudi nisu jednostavno otisli u nocni ribolov. Ne - oni su govorili: "Sve je ovo pretesko za nas. Sve sto se desilo, Isusovo uzenje... sve je to iznad nas. Vracamo se nasim starim poslovima".

Pismo kaze: "Rece im Simon Petar: Idem da lovim ribu. Rekose mu: Idemo i mi s tobom. Izidjose i udjose u camac, i onu noc ne uhvatise nista. A kad vec bi jutro, stajase Isus na obali; ali ucenici nisu znali da je Isus" (stihovi 3 i 4). Jos jednom se Isus s posebnim razlogom pokazao ucenicima. Hteo je da im pokaze jos jednu, poslednju vaznu istinu o njihovom nebeskom ocu. Prica je poznata: Ucenici su se borili celu noc, ali nista nisu uhvatili. Sada su bili umorni, gladni i ocajni. Onda su iznenada zaculi glas koji im je sa obale dovikivao: "Jeste li ulovili nesto?". Odgovorili su: "Ne, nista cele noci". Glas im je rekao: "Bacite mreze na drugu stranu". To su i ucinili, i ulov je bio toliko velik, da su se mreze skoro pocepale! Dok je Jovan gledao u ribu koja se pracakala, rekao je Petru: "To je Gospod. Jedino on moze uciniti ovakvo cudo!" Petar je znao da je to istina - i odmah je skocio u vodu i otplivao do obale, dok su ga drugi sledili u camcu. Kada su stigli, nasli su Isusa kako im sprema hleb i ribu da jedu.

Kakva divna scena! Nedavno sam cuo mladog propovednika koji je ovako opisao taj odlomak: Sluzimo Bogu koji tako brine o svojoj deci, da im sprema kolace!" Kada sam cuo ovo, prosaptao sam "Da, Gospode! Ti si Bog koji svom narodu pravi dorucak. Brines se za nase dobro, nas posao, nase porodice - sve nase!"

Kada su ucenici jeli, Isus je poslednji put pokazao Bozje ljudsko lice. Opet nije prozborio ni reci o tome sto su se ucenici okrenuli svom starom zanimanju, zaboravivsi na njegov poziv. Umesto toga, pogledao je Petra i pitao ga: "Petre, da li me volis?"

O ovome se mnogo propovedalo, u pokusajima da se otkrije zasto je Isus ovo pitanje postavio Petru tri puta. Verujem da je Hristos jednostavno zeleo da nam jos jednom pokaze jos nesto u vezi sa ocem. A lekcija je sledeca: Nasem nebeskom ocu najbitniji je uzajamni odnos - njegova ljubav prema nama, i nasa ljubav prema njemu!

Petar je odgovorio: "Da, Gospode, znas da te volim". Ali, mora da je bio ocajan, misleci: "Mozda spolja izgledam hrabro, ali iznutra sam mekusac. Odrekao sam se Gospoda slave. Ne mogu biti ribar ljudi za Isusovo carstvo. Nisam dostojan".

Isus je prekinuo njegovo razmisljanje ponovivsi pitanje: "Petre, da li me volis?". Drugim recima, govorio je: "Petre, to je ono sto Bog zaista zeli od tebe. Nije u pitanju tvoja mudrost, volja ili dela. Sve sto on zeli je da ga volis vise nego sve drugo na svetu!"

Petar je odgovorio: "Gospode, znas da te volim". Ali je verovatno i dalje mislio: "Toliko toga se mora shvatiti. Sva ta ucenja su preteska da bih ih razumeo. Drugi ih mozda shvataju, ali ne i ja. Naravno, imam volju, ali ne i znanje. Ja sam samo neobrazovani ribar. Cak ne razumem ni Gospodnje vodjstvo. Kako bih mogao ziveti u potpunosti zavisan od njega?"

Konacno, Isus je pitao ucenika i treci put: "Petre, volis li me?". I verujem da je ovaoga puta Petar shvatio poruku. Iznenada je shvatio da poznavati oca znasi nesto vise od pomirenja i upravljanja. To znaci imati uzajamni odnos sa njim!

Jednom sam pitao Nikija Kruza, bivseg vodju bande, koji propoveda Hrista vec 30 godina: "Niki, kako si uspevao sve ove godine?" Odmah je odgovorio: "Imam jednu jednostavnu tajnu - volim Isusa! Isao sam do pakla i nazad, ali zaljubljen sam u Hrista". A kako znam da Bog voli Nikija? Znam to jer je Isus rekao: "Ko ima zapovesti moje i drzi ih, taj je onaj koji me ljubi. A ko mene ljubi, toga ce ljubiti otac moj, i ja cu ga ljubiti i javicu mu se" (Jovan 14:21).

Ljubav je sama Bozja priroda. Jovan pise u svojoj poslanici: "...Bog je ljubav. Po tom se pokaza ljubav Bozja prema nama, sto je Bog Sina svoga jedinorodjenoga poslao na svet da zivimo kroz njega...I mi smo poznali i verovali u ljubav koju Bog ima prema nama. Bog je ljubav i koji stoji u ljubavi, u Bogu stoji i Bog u njemu...Mi ljubimo Boga, jer je on prvo ljubio nas" (1.Jovanova 4:8-9,16,19).

Molim se da te Bozji Duh vodi da usvojis ove lekcije. Upamti ove tri reci: pomirenje, vladavina, vodjstvo, i znaj da ti one pokazuju ljudsko lice tvoga nebeskog oca! On zeli da te pomiri sa sobom; zeli da vlada tobom u ljubavi, i, na kraju, voli te. Da li ces prihvatiti njegovu ljubav, i voleti ga? To znaci poznavati ocevo ljudsko lice!