Kako Ne Doci Bogu

Verujem da je vecina ljudi koji sebe nazivaju Bozjima naucila da se okrece Bogu kada ima neku potrebu. Zaista, vecina hriscana zna da je molitva neophodna. Mnogi vredno traze Gospoda, dolaze mu u suzama, zalosti i pokajanju. Izlivaju mu svoja srca uz plac i preklinjanje, uvereni, poput Davida, u Bozju rec: "Srce moje govori pred tobom sto si rekao: Trazite lice moje; trazim lice tvoje, Gospode!" (Psalam 27:8).

Verovatno se slazete sa mnom da mnogi hriscani traze Boga kroz molitvu. Ali imam jedno pitanje za vas: da li Bog cuje svako svoje dete koje mu zavapi? Da li bas svako ko dolazi Bogu trazeci od njega blagoslov i uslugu dobija odgovor? Da li svi koji traze dobijaju? Sta je sa onima koji dolaze Bogu u postu i suzama? Ima vernika koji poste po 20, 30, cak i 40 dana. Neki africki hriscani poste veoma dugo, verujuci da ce Bog podici umrlog. A sta je sa onima koji provode duge i mucne sate prizivajuci Boga? Da li bivaju usliseni zbog svoje marljivosti, odlucnosti i iskrenosti?

Mnogi hriscani smatraju da je sve sto im je potrebno "vise, vise i vise" - vise vremena nasamo sa Bogom, vise suza, poniznosti, revnosti za njegovu rec. Nesto u njima im govori: "Kada bih samo mogao da postim malo duze, da se vise molim, bio bih bolji hriscanin, i Bog bi tada odgovorio na moje molitve". David je svedocio: "U svojoj teskobi prizvah Gospoda, i k Bogu svojemu povikah; on cu iz dvora svojega glas moj, i vika moja dodje mu do usiju" (Psalam 18:6).

Pismo nam kaze da je Bog zagrmeo sa neba jer ga je David "prizvao": "Zatrese se i pokoleba se zemlja... savi nebesa i sidje... zagrme na nebesima Gospod... tada pruzi s visine ruku, uhvati me, izvuce me iz vode velike" (Psalam 18:7,9,13,16). Pitam te: je li to sve? Jednostavno glasno zavapis Bogu, a on te cuje i uslisi?

Postoji bitna karika koja vecini od nas nedostaje u zivotu. I ona je cesto razlog zbog kojeg ne dobijamo odgovor na mnoge nase molitve - zasto nasi bliznji jos uvek nisu dosli Isusu, zasto godinama ne dozivljavamo oslobodjenje ili ne znamo kuda da krenemo.

Ljubljeni, ta karika je vera! "A bez vere nije moguce ugoditi Bogu, jer onaj koji hoce da dodje k Bogu, valja da veruje da ima Boga i da placa onima koji ga traze" (Jevrejima 11:6). Jakov nas poucava: "Ali neka iste s verom, ne sumnjajuci nista; jer koji sumnja, on je kao morski valovi koje vetrovi podizu i razmecu. Jer takav covek neka ne misli da ce primiti sto od Boga" (Jakovljeva poslanica 1:6-7). Ako neko gaji sumnju, onda nije vazno koliko suza proliva. Nece nista primiti od Boga!

Davida je Gospod cuo i oslobodio ne samo zato sto mu je ovaj dosao u suzama. Ne - Bog je to ucinio jer mu je David dosao sa srcem punim poverenja i pouzdanja u njega! Psalmi obiluju svedocanstvima o Davidovom potpunom uzdanju: "Da je blagosloven Gospod, jer uslisi glas moljenja mojega! Gospod je krepost moja i stit moj; u njega se pouzda srce moje, i on mi pomoze. Zato se veseli srce moje, i pesmom svojom slavim ga" (Psalam 28:6-7).

Naravno da Bog zeli da mu zavapimo. On nas poziva da ga zovemo iz dubina nasih dusa. Pa ipak, on ne cuje nase povike ukoliko u njima nema vere! David je rekao: " ...on je pomoc nasa i stit nas... jer se u sveto ime njegovo uzdamo" (Psalam 33:20-21). "Gospode, grade moj, zaklone moj koji se oboriti ne moze, izbavitelju moj, Boze moj, kamena goro, na kojoj se ne bojim zla..." (Psalam 18:2). David ovde govori: "Cekacu Gospoda - on ce me osloboditi - jer se uzdam u njegovo sveto ime!".

David jasno tvrdi da je Bog cuo sve oce Izraela jer su se uzdali u njega: "U tebe se uzdase oci nasi, uzdase se i ti si ih izbavljao. Tebe prizivase, i spasavase se, u tebe se uzdase i ne ostajase u sramoti" (Psalam 22:4-5). "U Gospoda se uzdam, necu se pokolebati" (Psalam 26:1). David je bio resen da nikada ne odustane, jer je njegovo uzdanje bilo u Gospodu. Zaista, Davidova nepokolebljiva vera je pokrenula Boga da ga oslobodi: "Jer si izbavio dusu moju od smrti, noge moje od spoticanja... u Boga se uzdam, ne bojim se; sta ce mi uciniti covek?" (Psalam 56:13-14).

Skoro svaki put kada David u molitvi zavapi Gospodu, cujemo ovo svedocanstvo vere: "Bog me cuje jer se uzdam u njega! Vapim mu sa suzama u veri koju je on stavio u moje srce".

Ljubljeni, Sveti Duh mi je ovo pitanje vere jasno pokazao kada sam nedavno proveo nedelju dana sam u trazenju Gospoda. Postojale su neke stvari za koje sam zeleo da se molim - fizicke potrebe, sila u propovedanju, potrebe u crkvi i izlice Svetog Duha u Njujorku. Zeleo sam da budem otvoren s Gospodom u vezi sa svim ovim stvarima. Citirao sam stihove koji govore o prizivanju Gospoda. Potcinio sam i svoje telo, nekoliko dana sam postio. Dosao sam Gospodu vapeci, a moje srce je htelo da ga zadovolji. Hodao sam po stanu, vicuci: "O, Gospode, moras mi odgovoriti!". Proveo sam mnoge uzaludne sate trazeci uverenje da moje molitve pobedjuju. Ali na kraju mi je Bozji Duh ljubazno ali odlucno rekao: "Dejvide, prestani! Obrisi lice i prestani da places!". Nastavio je: "Prestani da places i hodas po stanu. Sedi. Nesto cu ti reci: Nemoj nikada vise da mi dolazis sa neverom! Necu poslusati tvoj plac i molitvu sve dok ne uzverujes mojoj reci. Molis me da ucinim nesto sto sam vec obecao da cu uciniti. Ne drzis me za rec! Mozes da places koliko hoces, ali ti to nista nece pomoci. Ni molitva, ni suze, ni post bez vere mi nikada nece biti ugodni. Nikakav tvoj trud nece vredeti, Dejvide - dok mi ne dodjes u veri!". "A bez vere nije moguce ugoditi Bogu, jer onaj koji hoce da dodje k Bogu, valja da veruje da ima Boga i da placa onima koji ga traze" (Jevrejima 11:6).

Ovo me dovodi do moje teme: kako ne doci Bogu! Osecam da me Sveti Duh pokrece da vam kazem nekoliko stvari koje ne treba raditi kada se molite Gospodu.

Toliko mnogo propovedi slusamo o tome kako je molitva potrebna, i svaki put kada zanemarimo molitvu padamo pod osudu. I tako se hvatamo u kostac sa telom nastojeci da ga potcinimo i da budemo disciplinovaniji u molitvi i zajednistvu sa Bogom. Pa ipak, ne mozemo shvatiti da Bog moze biti i nezadovoljan nasim satima koje provodimo u molitvi, nasim postom koji traje danima i nasim suzama. Nezamislivo nam je da nas ne cuje nakon tolikog naseg truda - da je sve to uzalud i da on ne uziva u tome. Ipak, Bozja rec je jasna: "Ali neka iste s verom, ne sumnjajuci nista; jer koji sumnja, on je kao morski valovi koje vetrovi podizu i razmecu. Jer takav covek neka ne misli da ce primiti sto od Boga" (Jakovljeva poslanica 1:6-7).

Ljubljeni, shvatite ovo: nemoguce je bez vere ugoditi Bogu! Avram je covek koji je imao veru koja se nije pokolebala kada je cula Bozja obecanja: "I ne oslabivsi verom ne pogleda ni na svoje vec umoreno telo, jer mu bese negde oko sto godina, ni na mrtvost Sarine materice. I za obecanje Bozje ne posumnja se neverovanjem, nego ojaca u veri i dade slavu Bogu. I znase jamacno da sta obeca kadar je i uciniti" (Rimljanima 4:19-21). Ovde govorimo o "neverovatnim stvarima" - o verovanju da ce Bog uciniti nesto sto ljudima izgleda nemoguce. Gospod je obecao dete ljudima cija su tela bila "mrtva". Kakav izazov za veru! To je za coveka bilo nemoguce. Avram je tada imao 99 godina, njegovi reproduktivni organi i Sarina materica su bili mrtvi. "I jos rece Bog... neka joj bude ime Sara. I ja cu je blagosloviti, i dacu ti sina od nje... bice mati mnogim narodima i carevi naroda izacice od nje... zaista Sara zena tvoja rodice ti sina..." (1. Mojsijeva 17:15-19).

Bog je govorio: "Iako su vasa tela mrtva, dobicete sina. A sva moja obecanja o veri ce se ostvariti kroz ovo dete. Avrame, ti ces biti otac mnogim narodima!".

Zasto im Bog nije dao Isaka 13 godina ranije, kada im se rodio Ismail - kada su njihova tela bila jos uvek ziva? Zasto je cekao da okolnosti postanu nemoguce za coveka - kada je jedino apsolutna vera u Boga mogla ostvariti to obecanje? Zato sto je ovo seme moralo da se rodi iz vere. Avramova vera jos uvek nije bila sazrela. On se cudio Bozjem obecanju!

Ali Sara je znala obecanje. I kako je proslo vec 10 godina, a dece jos nije bilo, postala je nestrpljiva i skovala je plan. Rekla je Avramu: "Neka ti moja sluzavka Agara bude druga zena. Neka nam ona rodi dete". Avram se slozio, misleci: "Na kraju krajeva, obecano dete treba da potice od mene". I tako mu je Agara rodila sina Ismaila. Ali Sara se naljutila na muza jer je bila ljubomorna: "Uvreda moja pada na tebe" (1. Mojsijeva 16:5), drugim recima: "Za sve si ti kriv". I bila je u pravu! Avram je morao poverovati Bozjoj reci da ce mu Sara roditi dete. Ali on nije cekao na Boga - krenuo je precicom, pokusavajuci da sam ostvari obecanje. Zgresio je protiv svetla koje mu je bilo dato, i Bog je glatko odbio njegov zahtev da Ismail bude naslednik. Vidis, Avram je tek imao da izgradi nepokolebljivu veru. A ona se mogla izgraditi jedino u iskusenjima i teskocama. Na kraju, Bozja rec o njemu svedoci: "I za obecanje Bozje ne posumnja sa neverovanjem... " (Rimljanima 4:20).

A obecanje koje je Bog dao Avramu se nije ostvarilo jos sledecih 19 godina. Za to vreme je Avram ipak poverovao Bogu "...kad nije bilo nicemu nadati se..." (Rimljanima 4:18). Pismo kaze: "..ne pogleda ni na svoje vec umoreno telo..." (19. stih). Znao je jamacno (21. stih) da ce Bog uciniti ono sto je obecao. On i Sara su dobili dete - rodjeno u materici vere!

Da li si vec prestao da "razmatras" okolnosti u kojima se nalazis, kao sto je to Avram ucinio? Da li si vec prestao da pokusavas da shvatis kako ce Bog odgovoriti na tvoju potrebu? Ili si jos uvek snuzden i razmisljas o preprekama?

Nemoj doci Gospodu u molitvi sve dok ne prestanes da "uzimas u obzir" nemogucnosti! Nemoj mu doci sve dok "ne znas jamacno": on je spospoban i voljan da ucini ono sto je obecao. Ne moras vise ziveti u strahu i svezama nevere. "Kako nam je njegova bozanska sila darovala sve sto sluzi zivotu i poboznosti... cime su nam darovana skupocena i najveca obecanja, da pomocu njih postanete ucesnici u Bozjoj prirodi..." (2. Petrova 1:3-4).

Ljubljeni, svako "kolebanje" potice od nevere. Kolebati se znaci "sumnjati, preracunavati se, izracunavati, razmisljati o vrednosti, prosudjivati o cemu". Znacenje "ne posumnja" u Rimljanima 4:20 jeste: "Avram se nije preracunavao niti je razmisljao o bilo cemu sto bi oslabilo njegovo uzdanje".

Imati veru znaci odustati od svojih argumenata. Kada dolazis Bogu, moras ostaviti za sobom sve proracune, beznadje i sumnju. Moras biti u potpunosti ubedjen da ce Bog odrzati svoju rec. Bog zeli da ucini nemoguce - jer sto je vise situacija nemoguca, on se vise proslavlja!

Mi se plasimo da istupimo u veri kada su u pitanju Bozja obecanja. Zato nasim molitvama dodajemo ovu recenicu: "Ako je tvoja volja, Gospode...". Ta recenica se u Pismu spominje samo jednom. Izgovorio ju je Isus u Getsemanskom vrtu: "Oce moj! Ako je moguce da me mimoidje casa ova; ali opet ne kako ja hocu, nego kako ti" (Matej 26:39).

Neki kazu da Bog nije cuo ovu molitvu, i da je Isus ipak ispio casu. Ali verujem - kao Fini i jos neki - da je Bog cuo Isusovu molitvu, i da je uklonio casu od njega. Objasnicu to: casa koju Isus ovde spominje nema nikakve veze sa krstom. To je zapravo bio njegov strah da ce u vrtu umreti od tuge. "Zalosna je dusa moja do smrti..." (38. stih). Vidis, Hrist je oduvek prihvatao krst. Tri godine je govorio ucenicima da ce tamo zavrsiti, i nikada nije ni pokusao da to izbegne. Znao je da covecanstvo ne moze biti spaseno bez krsta i prolivanja njegove krvi. Prema tome, nije mogao traziti da ga "mimoidje" krst. Casa o kojoj govori je bol, tuga do smrti. To je bila tuga zbog toga sto covecanstvo odbija milost koju mu je Bog ponudio - tuga toliko duboka da je zbog nje plakao krvavim suzama.

A ta casa ga je mimoisla. Isus je iz molitvene agonije izasao sa mirom i spremnoscu da ide na krst. Desilo mu se nesto divno, i znao je da ce biti zrtvovan na krstu. Casa je bila uklonjena - jer je Bog odgovorio na njegovu molitvu!

Apostol Jovan kaze: "..da nas slusa ako sta molimo po njegovoj volji" (1. Jovanova 5:14). Verujem da ovde rec "volja" mozemo zameniti recju "obecanje". Zasto? Jer je svako Bozje obecanje otkrivenje njegove volje!

Uzmite na primer Bozje obecanje da ce "... da vas sacuva bez greha i bez mane, i postavi prave pred slavom svojom u radosti" (Judina 24). Zasto biste trazili od Boga: "Ako je tvoja volja Oce, sacuvaj me da ne zgresim" - kada je on vec obecao da ce to uciniti? Takva molitva je nezahvalna! Ipak, mislimo da, kada se ovako molimo, dajemo Bogu "mogucnost da se izvuce". I kasnije, kada odustanemo od molitve zbog pomanjkanja vere, kazemo: "Pa, mora da i nije bila Bozja volja". Dajemo Bogu "sigurnosni izlaz" - izgovor da ne odgovori na nasu molitvu!

Ljubljeni: nemojmo se ni slucajno moliti: "Gospode, ako je tvoja volja, zadovolji moje potrebe". Bozja rec jasno kaze: "A Bog moj ispunice svaku vasu potrebu po svom bogatstvu u slavi - u Hristu Isusu" (Filipljanima 4:19). I nemojmo se ni slucajno moliti: "Gospode, ako je tvoja volja, daj mi tvoga Duha" - zato sto Bog obecava da ce izliti svoga Duha na sve one koji to traze! Zaista, Bog nam daje velika i dragocena obecanja da bismo naucili da se hrabro uzdamo u njega: "Pristupajmo, dakle, slobodno prestolu blagodati, da primimo milost i nadjemo blagodat kad nam zatreba pomoc" (Jevrejima 4:16).

Mnogim hriscanima molitva "Gospode, ako je tvoja volja" zvuci veoma duhovno. Ali isuvise cesto se ovakav stav radja iz nevere. Takvi ljudi postaju slabi u svojoj veri. Iako imaju veliko, slavno obecanje, u kome je Bozja volja savrseno jasna - boje se da ga prisvoje! Istinski duhovni nacin da se molimo je da citamo Bozju rec i da nadjemo njegovu volju otkrivenu u obecanjima koja nam je dao. Zatim se moli za njegovu volju, za njegovo obecanje.

Ovo sto sam upravo rekao moze nekome zvucati kao greska. Ali istina je da smo postali jako lenji da proucavamo Bozju rec da bismo saznali njegovu volju. Ja samo tvrdim da njegovu volju mozemo saznati tako sto cemo proucavati njegova obecanja - a znajuci obecanja, znacemo i Bozju volju, i zaista cemo se moliti "po njegovoj volji".

"Zato vam kazem: sve sto molite i trazite, verujte da ste primili, i bice vam" (Marko 11:24). Bog nije kao one prodavnice koje najave veliku rasprodaju, ali kada dodjes, kazu ti: "Izvinite, sve smo rasprodali" - i onda pokusaju da ti prodaju nesto jos skuplje.

Ne - Bog ne daje zamenu! Ako mu trazis hleb, nece ti u zamenu dati kamen. Ako mu trazis ribu, nece te iznenaditi zmijom (vidi Matej 7:9-10). Kada je Isus pitao slepca sta zeli, ovaj je viknuo: "Da vidim!". Isus mu nije odgovorio: "Cekaj, uradicu nesto jos bolje. Dacu ti duhovni uvid, pa ces moci da citas ljudske misli i znaces velike stvari Bozje. To ce biti mnogo bolje". Ne! Biblija kaze da mu je Isus dao tacno ono sto je i trazio - vid!

Jakov kaze da ako ko trazi mudost od Boga, Bog ce mu i dati mudrost - ne strpljivost, sposobnost razaznavanja, vec mudrost (vidi Jakovljevu poslanicu 1:5). Kada si jasan i precizan sa Bogom, i on je precizan sa tobom. Zasto? Zato sto zeli da nam da bas ono sto trazimo - da bismo to cekali u veri!

Cesto razmisljamo: "Ako mi Bog ne da ono sto sam trazio, onda je ono sto mi daje verovatno isto toliko dobro, ako ne i bolje". Moja omiljena izreka je bila: "Ako je Bog zatvorio jedna vrata, onda ce verovatno otvoriti neka jos bolja". Ne! Ovo nije ispravna teologija. Zvuci duhovno, ali je zasnovana na sumnji. Isus nam kaze: "Sve sto zatrazite u molitvi verujuci, primicete" (Matej 21:22), "I sto god zaistete u moje ime, to cu uciniti, da se proslavi Otac u Sinu. Ako me sto zamolite u moje ime, ja cu uciniti" (Jovan 14:13-14), "Ako ostanete u meni i moje reci ostanu u vama, istite sto god hocete, i bice vam" (Jovan 15:7).

Bog hoce da tacno znas sta trazis. Pitam te: Za sta se tacno ti molis? Za spasenje tvoje porodice? Onda se drzi njegovog obecanja da ce spasiti tebe i sav tvoj dom (vidi Dela apostolska 16:31). Hrabro trazi od Boga ono sto je obecao. I nemoj biti zadovoljan sve dok ne dobijes tacno ono sto si trazio! Cak i ceo grad moze biti spasen. Svi tvoji nespaseni drugovi mogu doci Isusu. Ali ne smes samo time biti zadovoljan! Moras se drzati cvrsto, verujuci da je Bog cuo tvoj zahtev i odgovorio na njega. Moras reci: "Gospode, sve je to divno, ali moras spasiti moje drage!". Budi precizan, i trazi sve dok se to ne desi!

Da li si u dugovima, da li ti nedostaje novac? Stotine ljudi ti mogu posvedociti da su takve njihove potrebe bile zadovoljene, i to je u redu. Ali moras traziti Boga kroz molitvu sve dok i tvoje potrebe ne budu zadovoljene! Moras reci: "To nije odgovor na moje molitve, Gospode. Hocu da ti to ucinis za mene!".

Ipak, ne mozes traziti nesto dok ti je srce puno strasti: "Zudite - i nemate, ubijate i zavidite - i ne mozete da postignete, borite se i vojujete; nemate zato sto ne istete. Istete i ne primate, zato sto zlo istete - da u svojim slastima potrosite" (Jakov 4:2-3). Bog zeli da hodas sa njim i da trazis one stvari koje on stavlja u tvoj duh. S vremenom, videces da ces poceti da prvo trazis njegovo carstvo, moleci se za izgubljene duse. A onda ces iznenada videti kako se desavaju i druge stvari za koje se uopste nisi ni molio. Bog te blagosilja kada nisi sebican u molitvi, kada trazis stvari koje su bliske njegovom srcu!

1. Dodji Bogu sa srcem koje je spremno da oprosti. Ako imas nesto protiv nekoga, zaboravi na veru, post i molitvu. Bog te ne moze cuti ako nekome nisi oprostio. "Ako li ne oprostite ljudima, ni Otac vas nece oprostiti gresaka vasih" (Matej 6:15). Bog mi je pokazao sta to znaci. Znam kako je to osecati se povredjeno bez ikakvog razloga. Ali ako odem Gospodu, a imam nesto protiv nekoga, znam da se moje molitve nece uzdignuti cak ni iznad moje glave. Sada ni ne pokusavam da se molim dok u srcu nemam oprostaj.

2. Pokori se Bozjoj reci. Ucini ono sto on kaze: "Primamo od njega ako sta istemo, jer drzimo njegove zapovesti i cinimo sto je njemu ugodno" (1. Jovanova 3:22). Sveti Duh ce ti ukazati na sve u tvome zivotu sto nije po Bozjoj volji. On obecava da ce ti sve to razotkriti, ako mu dodjes u veri.

3. Ako si u braku, budi ljubazan i razuman sa bracnim drugom, i postuj ga, "da vase molitve budu bez smetnje" (1. Petrova 3:7). Ako ides Bogu, a posvadjan si sa zenom, ne misli da ce te slusati. Tvoje neizmireno srce ce ometati tvoje molitve!

4. Dodji Bogu u jednostavnoj, detinjoj veri. "Zaista vam kazem: ako se ne obratite i ne budete kao deca, necete uci u carstvo nebesko" (Matej 18:3). Ovo ne znaci da ces biti izgubljen za vecnost. Isus zapravo govori o carstvu nebeskom na zemlji. On kaze da nikada necemo zadobiti sve sto nam je obecao ako ne budemo verovali kao deca. Nikada necemo upoznati raj na zemlji - ono sto je Bog pripravio onima koji ga ljube - osim ako mu ne dodjemo sa decjom verom.

Moja je namera da, Bozjom miloscu, u ovoj godini svakoga dana idem Bogu noseci njegova obecanja do prestola milosti i polazuci ih pred njega. Hocu da mu kazem: "Gospode, ti si ovo obecao, to je tvoja otkrivena volja. Verujem u ono sto si rekao. Zato cu sada poceti da ti zahvaljujem. Necu da te molim da ucinis ono sto si vec obecao da ces uciniti. Zahvalicu ti sto tvoju rec izvrsavas u mome zivotu!"

Neka ovo bude tvoja godina vere i uzdanja. Prisvoji Bozja obecanja, ona su tvoja! Isus obecava: "...da vam da Otac sto god zaistete u moje ime" (Jovan 15:16). Veruj da ce Bog spasiti tvoje mile i drage. Veruj da ce izliti svoga Duha u tvoj zivot. Veruj mu kada je u pitanju tvoje zdravlje ili finansijska situacija. On te nece napustiti. Stoj na obecanjima koja ti je dao, pa neka ti i milion ljudi tvrdi nesto suprotno. Neka ti Bozja rec bude istinita, a svaki covek lazov! On obecava: "Ja brinem za sve. I ispunicu svaku tvoju potrebu". Amin! "Prebacite na njega svu svoju brigu, jer on se brine za vas" (1. Petrova 5:7).