Kako sacuvati mir u ovim teskim vremenima

Isus je rekao: "Neka se ne uznemirava vase srce i neka ne strahuje" (Jovan 14:27). Ipak, cinjenica je da su mnogi hriscani uznemireni - i zive u strahu! Mnogi od njih su ispunjeni panikom, nemirom i ne spavaju nocima. Isus je u istom stihu rekao i sledece: "Ostavljam vam mir, dajem vam svoj mir". Pa ipak, malo je vernih koji mogu iskreno reci da je njihov um uvek, u potpunosti, ispunjen mirom. Kod mnogih taj mir dolazi i odlazi, ostavljajuci ih zabrinutima, uznemirenima i iscrpljenima stresom.

Ali evo sta je Zaharija prorokovao o Mesiji: "...da ce nam dati da mu sluzimo bez straha i izbavljeni od neprijateljske ruke, u svetosti i pravednosti pred njim u sve nase dane" (Luka 1:73-75). Ljubljeni, radi toga je Isus dosao na ovu zemlju i umro za gresnog coveka: da bismo mogli da hodamo sa Bogom bez straha, da bismo uzivali u njegovom miru celog naseg zivota! Bez straha... um i srce ispunjeni mirom... celog zivota! To vazi i za dane kada patimo, dane pune nemira, iskusenja i neizvesnosti. To se odnosi i na dobre i na lose dane. Bez obzira na to sta nam se ispreci !na putu, uvek treba da imamo taj mir.

Zaharija je o Isusu rekao jos i ovo: "Da zasvetli onima sto sede u mraku i senci smrti, da uputi nase noge na put mira" (stih 79). On je zapravo govorio da ce Isus svu svoju decu voditi stazom mira - ne nemira, praznine ili straha, vec mira!

Isus je knez mira. Prilikom njegovog rodjenja andjeli su pevali: "Mir na zemlji"... Njegovo evandjelje je nazvano evandjeljem mira. A on je dao jedno obecanje: "...da imate mir u meni" (Jovan 16:33). Evandjelje govori o miru: "Vi znate rec koju je poslao sinovima Izrailjevim, objavljujuci kao evandjelje mir kroz Isusa Hrista" (Dela 10:36). Isto tako, apostol Pavle navodi prihvatljivi nacin na koji verni treba da sluze Hristu. Uporedi svoj zivot sa onim sto Pavle govori:

"Jer carstvo Bozije se ne sastoji u jelu i picu, nego u pravednosti, i miru, i radosti u Duhu Svetome. Ko, naime, ovim sluzi Hristu, taj je Bogu ugodan a ljudima izvrstan. Starajmo se stoga za ono sto stvara mir i doprinosi uzajamnom nazidanju" (Rimljanima 14:16-19).

U ovom svetu cemo biti suoceni sa nevoljama, progonstvima i teskim iskusenjima - "spolja borbe, iznutra strah", kako to kaze Pavle (2. Korincanima 7:5). Bicemo iskusani, paticemo radi Hrista. Oluje ce pokusati da sruse kucu vere koju gradimo na steni naseg spasenja tj. na Isusu. Ali mi i dalje treba da mu sluzimo u pravednosti - uvek ispunjeni mirom i radoscu u Duhu Svetome. Pavlova molitva za sve verne je bila sledeca: "A sam Gospod mira da vam svagda da mir na svaki nacin. Gospod sa svima vama" (2. Solunjanima, 3:16).

Razmisli o tome - mir bez obzira na okolnosti. Pitam te: da li u svim okolnostima imas taj mir? Da li si bas uvek ispunjen potpunim mirom?

Evo definicije mira: unutrasnje zadovoljstvo, unutrasnja smirenost, spokoj, tisina, sloboda od bilo kakvih sukoba, smiren duh. Kada dodje nevolja, mnogi vernici nisu smireni i spokojni. Drugi nas isuvise cesto mogu videti kako panicimo, kako smo zabrinuti i isfrustrirani. Pa ipak, Bozji cilj za svu njegovu decu je da zive slobodni od bilo kakve zabrinutosti! Mi to znamo, kazemo da verujemo u to, a Pismo to i potvrdjuje - ali malo je nas koji tako i zivimo. Tako je malo onih koji su istinski slobodni!

Evo sta je Bozja zelja za nas: "Ne brinite se ni za sto, nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvaljivanjem neka se vase molbe Bogu ocituju. I mir Bozji, koji prevazilazi svaki um, sacuvace vasa srca i vase misli u Hristu Isusu" (Filipljanima 4:6-7).

Da li u molitvi pred Boga iznosis sve? Mislim, bas sve? Cesto sam se hvalio kako Bogu odlazim i ne trazeci nista od njega - kako ga, dok se molim, jednostavno volim. Ali Bog nas poziva da mu, kada se molimo, iznesemo sve nase potrebe. On je zadovoljan kada to cinimo! Blagoslov nije u tome da kada zavrsis sa molitvom otkrijes kako su tvoje potrebe zadovoljene - tvoj bol ili bolest su nestali, tvoji problemi su reseni. Blagoslov je u tome sto se tvoje srce promenilo, jer ti je Bog dao svoj mir.

Kada idemo u molitvenu klet, kada rasteretimo dusu placuci i iskazujuci Bogu potrebe, onda odlazimo iz nje sa mirom. Bolest mozda nije nestala - ali mi smo izmenjeni! Nema vise uznemirenosti, straha ni zabrinutosti. Kako da dodjemo do takvog mira u ovim nemirnim vremenima?

"Jer on je nas mir, on je oba dela sastavio u jedno i svojim telom razrusio pregradni zid" (Efescima 2:14).

Poznajem mnoge gresne duse koje tvrde da imaju mir, ali ipak zive u grehu. Kazu: "Miran sam, ne bojim se", ali njihov mir i nije pravi mir. To je varka, satanska laz. To je lazni mir koji nosi prokletstvo i propast!

U 5. Mojsijevoj 29:18-19 citamo o ljudima cije se "srce odvratilo... od Gospoda Boga naseg" i otislo "da sluzi bogovima onih naroda". U ovim ljudima je rastao otrovni koren - i Sveti Duh ih je upozorio. Receno im je da ce na njih pasti kletva jer su ostavili Gospoda i vratili se svom gresnom, tvrdoglavom nacinu zivota. Ovo je bilo upozorenje:

"Ali u onim narodima neces odahnuti, niti ce se stopalo noge tvoje odmoriti; nego ce ti Gospod dati onde srce plasljivo, oci iscilele i dusu iznemoglu. I zivot ce tvoj biti kao da visi prema tebi, i plasices se nocu i danju, i neces biti miran zivotom svojim. Jutrom ces govoriti: Kamo da je vece! A vecerom ces govoriti: Kamo da je jutro! Od straha kojim ce se strasiti srce tvoje" (5. Mojsijeva 28:65-67).

Kao dodatak ovoj kletvi, idolopoklonicima su izrecene i sledece reci: "I cuvsi reci ove kletve da se ne pohvali u srcu svom govoreci: Bicu miran ako idem za onim sto u srcu svom smislim" (5. Mojsijeva 29:19).

Bog kaze da takvi ljudi ne mogu imati pravi mir - a mir koji tvrde da imaju je samo varka. Biblija kaze: "A bezboznici su kao more uskolebano, koje se ne moze umiriti... nema mira bezboznicima" (Isaija 57:20-21). "Nacinili su sebi krive staze; ko god ide po njima ne zna za mir" (Isaija 59:8). Dalje, Bozja Rec kaze da gresnik ne moze imati mir jer ce ga Gospod izdvojiti za nevolju (5. Mojsijeva 29:21).

Ovo je stvar sa kojom svet ne moze da izadje na kraj - nevolja. U kultovima sa njom izlaze na kraj tako sto je poricu i beze u svet iluzije. Ne zele da se suoce sa njom. Njihovo uputstvo glasi: idi u sobu, meditiraj i prepusti se "nistavilu". Ali takav "mir" traje samo par dana, a covek zatim iznova biva preplavljen brigama i pritiscima iz sveta.

Nasuprot ovome, Isus je u svojoj crkvi najvise proslavljen bas u vreme nevolje. Upravo tada hriscanstvo trijumfuje nad svim ostalim religijama - jer se Isus suocava sa svakom neprilikom! On nam u svakoj nevolji daje svoj izobilni mir. Neki od najobmanutijih ljudi na svetu su bas oni koji tvrde da poseduju mir bez Hrista. Njihova sigurnost je lazna. Ako biste pitali nekoga na ulici: "Da li si pomiren sa Bogom? Da li ti je srce mirno?", najverovatnije bi rekao: "Da. Ne bih se bas mogao nazvati hriscaninom, ali miran sam. Ne bojim se". Neko drugi bi rekao: "O, ja sam miran vec petnaest godina". Upitaj ga otkud mu taj mir, i reci ce ti: "Pre mnogo godina sam prolazio kroz teskoce, i jedna osoba me je naucila da meditiram. Otisao sam u sobu sa svojom mantrom, i poceo sam da je ponavljam. Poceo sam da se povlacim iz ovoga sveta, i duh me je preplavio poput sveze, hladne vode". Pitas: "Ali sta je izvor tog tvog mira? Kako mozes da dokazes da je to pravi mir?". On odgovara: "Ne znam odakle mi. Znam samo da mi je srce mirno. Osecam se srecno i zadovoljno. Ako i dodje do nevolje, ja odem u sobu i ponavljam svoju mantru. Iskljucim sve oko sebe". Amerika je puna raznih istocnjackih ucenja koja tvrde da ce pruziti mir. Oni taj mir zovu "nirvana". Ali to uopste nije mir. To je predavanje nistavilu. Bog nam ne nudi takvu prazninu. Ne, on nudi puninu. On nam daje mir koji je kao reka - koji stalno tece, koji je uvek svez i koji nas stalno obnavlja! Neko drugi bi nam rekao: "Ziveo sam pogresno, povredjivao sam i sebe i svoju porodicu. Znao sam da je doslo vreme da se menjam - zato sam resio da okrenem novi list. Prestao sam da trcim okolo, ostavio sam sve svoje lose navike i poceo da radim ispravne stvari. Nisam vise isti. Mnogo sam se trudio da bih zadobio mir. Verujem da je Bog zadovoljan sa mnom".

Ali Biblija kaze: "Delima zakona niko se nece opravdati pred njim" (Rimljanima 3:20). Kada sledeci put ova osoba nesto zgresi, videce da odjednom vise nema mira - da je taj mir bio samo san. Mir koji gresnik tvrdi da poseduje nije pravi mir - to je umrtvljenost! To je duhovno slepilo. Jedino pravednost moze dati mir: "I mir ce biti delo pravde, sta ce pravda uciniti bice pokoj i bezbriznost doveka" (Isaija 32:17).

Mozda kazes: "Nisam zao. Ne radim stvari koje cine zli ljudi". Ali u Bozjim ocima zlo nije samo pozuda, ili pijenje, ili upotreba droge. U Bozjim ocima je zao onaj ko zna da je Hristos izvor mira - ali ga odbacuje i odbija njegov dar. Zlo je opiranje Hristovom pozivu da ga prigrlimo kao Kneza mira. Nije vazno ako si naizgled savrsen. Mozda ne pijes, ne pusis, ne lazes niti varas. Mozda cak imas sve dobre osobine koje neko moze imati. Ali ako okrenes ledja Hristu, u Bozjim ocima si zao, jer s!i odbacio put spasenja. A Bog jasno kaze da takva osoba nece imati mir.

"Posto smo, dakle, opravdani verom, imamo mir s Bogom posredstvom Gospoda nasega Isusa Hrista" (Rimljanima 5:1).

Nas mir mora imati temelj - a Pismo kaze da je taj temelj nase spasenje. Imamo mir jer nas je Isus Hristos opravdao pred Ocem. Mnogo je vernih koji nikada nisu iskusili mir koji je Gospod obecao. Ljubljeni, mi koji verujemo smo opravdani - i vazno je da shvatimo sta ta velika rec znaci, jer je to tajna naseg mira! Opravdanje podrazumeva dva principa: kao prvo, moji gresi su izbrisani. Oslobodjen sam optuzbe zahvaljujuci jagnjetovoj krvi. Gresi me vise ne mogu svezivati, jer je Isus umesto mene otisao na krst i platio za sve njih.

Ovakvo opravdanje po veri je stena, temelj mira sa Bogom. "Opravdati" znaci objaviti da osoba vise nema nikakve krivice - objaviti da je Hristos u potpunosti otplatio njen dug i da je Bog zadovoljen. Isus je "predan za nase grehe i podignut radi nasega opravdanja" (Rimljanima 4:25). Vaskrsao je da bi objavio da smo slobodni od bilo kakve krivice!

Pa ipak, biti opravdan znaci i nesto vise od toga da su ti oprosteni gresi. Isus me nije samo ocistio od svih greha - on je svojom zrtvom ucinio da me Otac moze prihvatiti. To je drugi veliki deo cina opravdanja. Proglasen sam nevinim i bez krivice - a takodje sam proglasen i svetim u Bozjim ocima!

Mozes se truditi da pobedis svoje grehe. Mozes da stavis pod kontrolu svoje lose navike, mozes da savladas svoju razdrazljivost i zle misli, i da prestanes da govoris lose o drugima. Mozes biti bez ikakvih mana. Pa ipak, cak i tada mozda gradis na pogresnom temelju - jer tvoj mir ne moze biti rezultat tvojih dela i osecanja.

Ja sam s vremena na vreme ziveo tako. Znao sam da sam spasen miloscu, po veri; znao sam da me moja dobra dela ne mogu spasiti. Pa ipak, i ja sam kao i mnogi drugi ocekivao da me Bog blagoslovi u skladu sa mojim ponasanjem. Neki put bih tokom nedelje razmisljao kako sam dostojan Bozjeg mira jedino u slucaju da nisam nista pogresno ucinio. Malo bih razmislio, i prisetio bih se kako sam bio dobar prema zeni... uporno sam se molio i citao Rec... i onda bih rekao: "Hvala ti, Boze, za tvoj mir". I onda bih nastavio da mu zahvaljujem, sve do narednog dana, kada bih sve upropastio! Moj mir je tako dolazio i odlazio, u zavisnosti od toga da li sam bio dobar ili "los". Bilo kakav propust bi me naveo da ocajavam i izgubim mir.

Mozda si i ti doziveo ovakve borbe. Toliko zelis da udovoljis Gospodu - ali isuvise obracas paznju na ono sto cinis umesto da uvidis sta je Isus vec ucinio za tebe. Otkrijes kako si poceo da o sebi, svom spasenju i svom miru sudis na osnovu svog ponasanja. Mislis da, ako si se delotvorno molio... citao Pismo i po nekoliko sati... ucinio za druge sve sto si mogao... da ce ti se Bog samo tada osmehnuti! Mislis: "Ako se samo budem dovoljno plasio Boga, ako nahranim siromasne i gladne, ako budem marljiviji, ili ako izbegavam svako zlo - tada cu imati mir!".

Ali ljubljeni, ti ne mozes opravdati sam sebe. Jednostavno ne mozes doci do Bozjeg mira po Isusu Hristu sve dok ne shvatis koji je temelj tog mira. A to ces shvatiti jedino kada znas da si u Bozjim ocima pravedan zahvaljujuci prolivenoj Isusovoj krvi. To je jedini razlog zbog koga si prihvacen u ljubljenome.

Do mira moramo doci na drugi nacin - tako sto cemo shvatiti sta je Hristos uradio za nas. Rec kaze: "I mir Hristov neka vlada u vasim srcima, na koji ste i pozvani u jednom telu; i zahvalni budite" (Kolosanima 3:15). Isus ce nastaviti da nas opravdava - sve dok ga ne budemo sreli u vecnosti!

Ipak, moram da dodam da u hriscanskim krugovima danas postoji i jedno smrtonosno ucenje koje vernima nudi laznu sigurnost. Ovo ucenje tvrdi da si pravedan u Hristu, bez obzira na to kakav je tvoj telesni zivot. Mnogi hriscani danas zive cineci sve sto zele - varaju druge, cine preljubu, zive nehajno i namerno grese. Hvale se: "Nema veze - ja sam pred Bogom opravdan u Hristu! Njegova krv cisti sve moje prosle, sadasnje i buduce grehe". Ovi ljudi su prevareni. Niko ne moze biti opravdan i nastaviti da zivi u grehu i pobunjenistvu. Mi u njemu postajemo pravednost Bozja kada se iskreno pokajemo i ponizimo pred njim.

Da, Isus je vaskrsao radi naseg opravdanja i on je nasa pravednost. Ali oprostenje i opravdanje se nude onima koji izaberu svetlo, a ne tamu; koji odaberu Bozju silu umesto satanine sile. Oprostenje i opravdanje nam se ne uracunavaju sve dok se ne pokajemo, ostavimo grehe, uzverujemo i pokorimo se Bogu. Isus je dosao "da otvori oci, da se obrate od tame ka svetlosti i od satanske vlasti k Bogu, da verujuci... prime oprostaj grehova i deo medju onima koji su osveceni" (vidi Dela 26:18). Vera u Hrista u tebi stvara silu koja te osvecuje!

Zasto bi te Bog pozvao da pridjes njegovom tronu ako je ljut na tebe? Mozda osudjujes samog sebe jer ti je dan bio los, jer si zgresio ili ucinio nesto cime si ozalostio Svetog Duha. Ali sta treba da uradis u takvim prilikama? Moras doci Gospodu! Moras reci: "Isuse, kajem se i znam da ti mozes da izbrises moje prestupe". Otac ti nije okrenuo ledja. Pa ipak, mnogo hriscana zive kao da im se bas to desilo. Stalno zive nekako na ivici: jednog dana veruju da su spaseni, a drugog dana ne.

Ne kazem da ste bezbedni za celu vecnost. Verujem samo u vecnu bezbednost vecnog vernika. To znaci: ako verno hodas sa Gospodom i ako ga celog zivota volis celim svojim srcem, onda si spasen - i to u svim danima tvog zivota! Ipak, mnogo je hriscana ciji zivot tece po principu gore-dole, vruce-hladno. Oni nemaju ovakav temelj: "U Bozjim ocima sam opravdan, Jagnjetovom krvlju. I ne samo da sam ucinjen pravednim, vec me Otac prihvata i kao svetog. Imam pravo da udjem u njegovo prisustvo!".

O tome govori prica o bludnom sinu. Otac ne samo da mu je oprostio; ne samo da ga je poljubio, dao novu odecu i prsten - vec ga je pozvao i da udje u kucu, bude na gozbi i sedi za ocevim stolom. Ovo je prava ilustracija opravdanja, gde vidimo da ne moramo da se sami trudimo da ugodimo Bogu i tako zaradimo njegovu milost.

Satana upravo sada stoji pred Bogom i optuzuje te za mnostvo greha: za nevernost, lazi, nepostenje. On ima poduzi spisak na kome su zabelezene sve greske koje si pocinio proteklih nedelja. "...tuzitelj nase brace... koji ih optuzivase pred nasim Bogom dan i noc" (Otkrivenje 12:10). On kaze Bogu: "Kako on moze biti spasen kada sam ja video sta sve radi? Zelim pravdu! Ne mozes biti pravedan Bog i dopustiti mu da se izvuce sa tim!". I on je u pravu sto se tice vecine optuzbi! S vremena na vreme jesi gresio. Izgubio si slavu Bozju. Jesi radio stvari koje bas i ne podsecaju na Hrista. Nisi ziveo u skladu sa svojim svedocanstvom. Ali sve to ne ostavlja nikakav utisak na naseg Sudiju. Mogu cuti Oca na nebesima kako kaze satani: "Ne moram da slusam tebe, oca lazi! Samo gubis vreme. Optuzujes nekoga koga sam ja vec oslobodio optuzbe. Odlazi!".

Ne moramo se plasiti naseg Sudije. On je na nasoj strani - i on je izbrisao sve nase prestupe: "Jer si bacio za ledja svoja sve grehe moje" (Isaija 38:17). "Bacices u dubine morske sve grehe njigove" (Mihej 7:19). "Ja, ja sam brisem tvoje prestupe tebe radi, i grehe tvoje ne pominjem" (Isaija 43:25). Vidim Cara slave kako stoji pred svim tuziteljima i vice: "Ko ce podici tuzbu protiv izabranika Bozijih? Bog koji ih opravda?" (Rimljanima 8:33).

Mnogi od vas koji ovo citate ne zivite u skladu sa privilegijama koje imate. Nosite teret krivice i brige koji ne morate da nosite. Bog zeli da znas kako si cist na nebu - da znas da si spreman za slavu. On zeli da steknes mir upravo sada!

U 3. glavi 2. Petrove poslanice nalazimo upozorenje na konacnu propast sveta, verovatno u nuklearnom unistenju. Tom prilikom sve ce se raspasti. Pa ipak, cak i u to najgore vreme mi smo pozvani da budemo mirni: "Zazarene stihije ce se raspasti... zemlja ce izgoreti... stoga, dragi moji, ocekujuci ovo postarajte se da vas on nadje neokaljane i besprekorne u miru" (2. Petrova 3:10,14).

Kada jednog dana budemo stajali pred njim, videcemo njegove ruke sa oziljcima od klinova - i shvaticemo da je onaj koji nas je opravdao za nas ucinio vise nego sto bismo mi to ikada mogli. Bog zeli da sada prihvatimo taj blagoslov. On zeli da zivimo u miru - da mozemo videti Isusove rane i reci: "On je platio za moje grehe, djavole! Ne mozes me vise optuzivati za grehe. Pogledaj te oziljke od klinova - pogledaj Hrista, jer on zastupa moj slucaj. Ja sam opravdan u Bozjim ocima!".

Nedavno sam rekao Bogu: "Gospode, imacu tvoj mir po svaku cenu. Necu dopustiti djavolu da me i dalje laze. Znam da moje spasenje nisam ja zasluzio. Cak i da sam prolio reku suza, ili da sam ziveo u skladu sa zakonom, i dalje bih bio izgubljen. Nista time ne bih zadobio. Ne, Isuse - ti zastupas moj slucaj, prepustam se onome sto si ti ucinio za mene".

Mozes li i ti po veri reci ovo, upravo sada? "Gospode, necu se truditi da zaradim tvoju blagonaklonost. Doci cu ti po Hristu. On je po tvojoj volji, on je bezgresan - i ja ti dolazim po Isusu, mom Gospodu". Kada posedujes ovakvu veru, Bog i ne vidi tebe - on vidi Hrista u tebi. On ne vidi "starog coveka", onoga koji je umro kada si postao novo stvorenje u Hristu. Ne, Bog vidi samo jednog coveka: "Hristocoveka". A kako je Isus u slavi, tako smo i mi u ovom svetu - otkupljeni, opravdani i oslobodjeni.

Da li si zabrinut? Uplasen? Da li osudjujes samog sebe? Ako je to tako, ne moras i dalje ziveti sa osecajem krivice. Ako si priznao svoje grehe i ako se uzdas u krv Isusa Hrista, tvoji gresi su nestali - izbrisani su. Opravdan si. "Stoga sad nema osude za one koji su u Hristu Isusu... koji ne zive po telu, nego po duhu" (vidi Rimljanima 8:1,4). Bog kaze: "Nisam ti darovao strah niti osudu. To je djavo stavio u tebe. Otarasi se toga verom i reci: "Isuse, stojim pred tobom slobodno, po Jagnjetovoj krvi. Opran sam, ociscen i znam da me volis".

Ako si ucinio to, onda se radujes a Bog je tobom zadovoljan. Zato on kaze: "Dodji slobodno u moje prisustvo... kazi mi svoje potrebe... da tvoja radost bude potpuna".

To je pravi mir!