Koracanje U Slavi

Verujem da postoji samo jedna stvar koja nas moze odrzati u dolazecim teskim vremenima, a to je razumevanje Bozje slave. Ovo ti mozda zvuci kao neki uzviseni koncept koji je najbolje prepustiti teolozima. Ali ubedjen sam da pitanje Bozje slave ima stvarnu, prakticnu vrednost za svakog istinskog vernika. Kada shvatimo taj koncept, otvaramo vrata pobednickom zivotu!

Vec sam pronasao dve vazne istine u vezi sa ovim:

1. Bozja slava je otkrivenje prirode i bica naseg Gospoda

Mozda se secas da je u Starom zavetu Mojsije bukvalno gledao Bozju slavu. Pre toga je Gospod poslao Mojsija bez ikakvog objasnjenja o sebi, osim reci "Ja sam". Ali Mojsije je hteo da zna nesto vise o Bogu. Zato je molio: "Gospode, pokazi mi svoju slavu".

Bog je odgovorio tako sto je poveo Mojsija u stranu i postavio ga u procep izmedju stena. Tada, kako Pismo kaze, on se otkrio Mojsiju u svoj svojoj slavi. "Jer prolazeci Gospod ispred njega vikase: Gospod, Gospod, Bog milostiv, zalostiv, spor na gnev i obilan milosrdjem i istinom, koji cuva milost tisucama, prasta bezakonja i nepravde i grehe..." (2. Mojsijeva 36:6-7). Verujem da je ovaj odlomak bitan za nase shvatanje onoga ko je nas Gospod. Kada razmisljamo o Bozjoj slavi, cesto mislimo na njegovo velicanstvo i sjaj, njegovu silu i carstvo, ili na neku manifestaciju u njegovom narodu, na primer na bucno slavljenje. Sve to moze biti rezultat gledanja Bozje slave. Ali to nije slava po kojoj on zeli da ga znamo. Bog zeli da ga znamo po otkrivenju njegove velike ljubavi prema covecanstvu. A upravo to je i otkrio Mojsiju: "Gospod, Bog milostiv, zalostiv, spor na gnev i obilan milosrdjem i istinom, koji cuva milost tisucama, prasta bezakonja i nepravde i grehe..." (2. Mojsijeva 36:6-7).

Gospod uvek ceka na to da nam pokaze svoju ljubav - da nam oprosti, obaspe nas svojom miloscu i vrati k sebi!

2. Otkrivenje Bozje slave snazno utice na one koji je prime i mole se da je razumeju

Do ovoga trenutka, Mojsije je video Gospoda kao Boga zakona i gneva. Drhtao je od straha u Bozjem prisustvu, moleci mu se, vapeci i zastupajuci Izrailj. Ovo je bila osnova njegovog "lice u lice" odnosa sa Gospodom.

Ali sada, kada je privi put video Bozju slavu, Mojsije se vise nije plasio Gospoda. Umesto toga, bio je dotaknut i poceo je da ga slavi. "A Mojsije brze savi glavu do zemlje i pokloni se" (8. stih). Video je da Bog nije samo grom, munja i ostri zvuk trube od koga se drhti u strahu. Naprotiv, Bog je ljubav - a njegova priroda je ljubazna i milostiva!

Vidis li neverovatnu istinu koju nam Pismo ovde pokazuje? Istinsko slavljenje nastaje u srcima koja su nadvladana vizijom Bozje nezasluzene ljubavi prema nama. Takvo slavljenje se zasniva na otkrivenju da nam Bog daje od sebe - od svoje dobrote, milosti, spremnosti da oprosti. Zato, ako cemo slaviti Boga u duhu i istini, nase slavljenje mora biti zasnovano na ovoj divnoj istini o njemu.

Zaista, kada dobijemo otkrivenje Bozje slave, nase slavljenje se mora promeniti. Zasto? Kada vidimo njegovu slavu, menjamo nas nacin zivota! To utice na nas izgled i ponasanje, i cini da se menjamo "iz slave u slavu" i sve vise licimo na njega. Svako novo otkrivenje njegove ljubavi i milosti donosi natprirodne promene.

Ubedjen sam da nam se samo na ovaj nacin pruza trajna prilika. Ona ne dolazi putem raznih seminara tipa "Kako da...", niti putem slusanja poznatih propovednika, niti putem citanja knjiga ili slusanja kaseta. Ne - to dolazi putem otkrivenja Boga, i tacka! A Bog nam se na taj nacin vec otkrio u 34. glavi 2. Mojsijeve.

Kada vidimo Bozju slavu, nas odnos sa drugima se menja. Pavle kaze efeskoj crkvi: "Videli ste i okusili Bozju slavu. Sada, budite drugima odsjaj te slave!". "Budite medju sobom cestiti, milosrdni, prastajuci jedan drugom - kao sto je i Bog vama u Hristu oprostio" (Efescima 4:32).

Sada cu vam govoriti o koracanju u Bozjoj slavi.

Mnogi hriscani govore o svojoj bliskosti sa Bogom - o koracanju sa njim, o tome kako ga poznaju i imaju zajednicu sa njim. Ali ne mozemo imati istinsku zajednicu sa Bogom ukoliko ne primimo u nasa srca potpuno otkrivenje njegove milosti i ljubavi.

Zajednistvo sa Bogom se sastoji od dve stvari: 1) Primanja oceve ljubavi, i 2) Pruzanja uzvratne ljubavi. Mozes svakoga dana provoditi sate u molitvi i govoriti Gospodu koliko ga volis - ali to nije zajednica. Ako isi primio njegovu ljubav, onda nisi ni imao zajednicu s njim. Jednostavno ne mozes biti blizak sa Gospodom ako nisi siguran u njegovu ljubav prema tebi.

Psalmista nas podstice da "ulazimo na vrata njegova sa slavom, u dvore njegove s hvalom" (100:4). Cemu takvo slavljenje i hvala? I zasto smo dobili tako smeli poziv? Zato sto nam je pokazano kakvom Bogu treba da dodjemo: "Jer je dobar Gospod; milost je njegova u vek, i istina njegova od kolena na koleno" (5. stih).

Znam da, kada dolazim mome Gospodu, ne dolazim strogom, ljutitom ocu. On me ne ceka sa ljutim izrazom na licu, zeleci da me udari palicom po ledjima. On ne ceka da pogresim, pa da kaze: "Uhvatio sam te!". Ne - dolazim ocu koji mi se otkrio kao cista, bezuslovna ljubav. On je ljubazan i nezan, pun milosrdja i nestrpljiv da preuzme moje brige i teret. I znam da me nikada nece izneveriti kada ga pozovem. Zato u njegove dvore ulazim sa slavljenjem i hvalom - jer sam zahvalan za ono sto moj Bog jeste. On se brine za sve sto je u vezi sa mnom!

Ipak, malo je onih koji verom primaju Bozju ljubav prema njima. Mnogi zive u strahu i ocaju, s malo nade ili bez nje, stalno prolazeci kroz bure. Ne shvataju zasto njihovi zivoti nisu ispunjeni i zasto su puni nemira i zbunjenosti. Cesto razmisljaju: "Svaki dan se molim, citam Bibliju. Stalno pokazujem Bogu koliko ga volim. Zasto onda ne osecam mir?". Zato sto nikada nisu shvatili istinu da ih Bog voli! Nisu shvatili da, uprkos svim slabostima i greskama, njihov nebeski otac brine o svemu kroz sta prolaze!

Prorok Sofonija kaze nesto neverovatno o Bozjoj ljubavi prema nama. On pise: "Gospod Bog tvoj, koji je usred tebe, silni, spasce te; radovace ti se veoma, umirice se u ljubavi svojoj, veselice se tebe radi pevajuci" (Sofonija 3:17). Ovaj stih nam govori dve vazne stvari o Bozjoj ljubavi:

1. Bog je miran u svojoj ljubavi prema svojim ljudima.

Na jevrejskom, izraz "umirice se u ljubavi svojoj" znaci "bice tih zbog svoje ljubavi". U sustini, Bog kaze: "Nasao sam svoju istinsku ljubav, i potpuno sam zadovoljan! Ne moram da i dalje trazim, zato sto nemam nikakvih zameraka. Potpuno sam ispunjen u ovome odnosu, i necu uskratiti svoju ljubav. Moja ljubav je resena stvar!".

Sofonija nam kaze: "To je Bozja ljubav prema tebi! On zeli da znas: "Nasao sam ono sto sam trazio - a to si ti! Ti si moja velika radost!".

2. Bog veoma uziva u svojim ljudima.

Sofonija svedoci: "...veselice se tebe radi pevajuci" (isti stih). Drugim recima, on kaze: "Bozja ljubav prema tebi je tako velika, da ga tera da peva!".

"Radovati se" znaci biti srecan i ushicen. To je spoljasnji izraz unutrasnje srece. Takodje, to je najveci izraz ljubavi. Jevrejska rec koju Sofonija ovde koristi znaci "skakati u radosnom transu".

Mozes li zamisliti svoga nebeskog oca koji je toliko zaljubljen u tebe da skace od radosti kada samo pomisli na tebe? Mozes li shvatiti njegovu rec koja kaze da te je voleo pre nego sto je stvoren svet, pre nego sto je covecanstvo postojalo, pre nego sto si se uopste rodio? Mozes li prihvatiti cinjenicu da te je voleo cak i kada si krenuo Adamovim gresnim putevima i postao njegov neprijatelj? Tacno je - Bog je unapred znao sve tvoje grehe i padove, pa ipak te je i dalje voleo istom neznom ljubavlju. stavise, on je poslao svoga Duha da ti pokaze tvoju izgubljenost i potrebu za njim. On te je privukao sebi, obgrlivsi te rukama. Tada, kada si u pokajanju prisao krstu, usao si u njegov dar ljubavi prema tebi. Obecao ti je: "Voleo sam te tada, volim te sada i volecu te do kraja!".

Ako te je Bog tako voleo dok si bio duboko u grehu - ako je toliko brinuo, da je dao svoga jedinoga sina da umre za tebe - zasto bi onda povukao svoju ljubav kada posrnes ili padnes? U t!kvim trenucim treba da se setimo onoga sto je on za nas - ljubav, milost, dugo trpljenje. To je njegova slava - a mi uvek treba da se vracamo njegovoj slavi!

Zasto je malo hriscana koji imaju zajednicu i bliskost sa Gospodom?

Veliki broj Bozjih potomaka zna vrlo malo o zivotu zajednistva sa njim. Zasto je to tako? Mislim da takvi hriscani imaju tuznu, izvrnutu predstavu o nebeskom ocu. Secam se Isusove price o sluzi koji je sakrio svoj talant jer je imao iskrivljenu predstavu o svome gospodaru. Sluga je rekao: "... znam da si tvrd covek" (Matej 25:24).

Isto tako, mnogi vernici danas misle: "Nema sanse da se Bog raduje zbog mene, i da mi sa ljubavlju peva. Toliko puta sam ga izneverio i osramotio njegovo ime. Kako me uopste moze voleti - narocito u ovoj borbi kroz koju prolazim?".

Poznavao sam porodice u kojima su se deca skrivala od strogog, nedobronamernog oca. Ta deca bi se lepo igrala sve dok se otac ne bi vratio kuci. Ali kada bi ga videla kako ulazi na vrata, trcala bi kod majke i hvatala se za njenu kecelju. Nikada ih nisam video kako prilaze ocu, osim onda kada je on trazio nesto od njih. Nikada mu nisu sela u krilo i trazila da ih zagrli. Plasila su se da budu u njegovom prisustvu.

Verujem da je ovo jedan jak razlog zbog kojeg mnogi hriscani ne zele da se zblize sa svojim nebeskim ocem. Plase se da mu se priblize zato sto osecaju da su ga na neki nacin izneverili. Imaju osecaj da su zapostavili svoje duznosti, da su bili duhovno lenji, ucinili pogresne stvari. Sve sto mogu da shvate o ocu je da je on pun ognja koji spaljuje i da je spreman da ih osudi. Takvi hriscani misle: "Bog mi je vec toliko puta oprostio, ne mogu ici k njemu sada. Odbacice me. Vec sam presao granicu oprastanja". Ne! Bog nikada ne odbacuje onoga ko mu se okrene u pokajanju. To nije u njegovoj prirodi! Ne mozemo suditi o nasem nebeskom ocu po merilima nasih ljudskih oceva. On nije takav.

Pitanje za sve nas danas je: Zasto ne zelimo da budemo blizu oca koji nam pise ljubavna pisma... koji nam kaze da zudi za tim da bude sa nama... koji je uvek spreman da nas zagrli... koji kaze da o nama misli samo dobro, uprkos nasoj nepromisljenosti... koji nas uverava: "Satana ce ti mozda reci kako si beskoristan. Ali ja kazem da si ti moja radost!".

Nasa bezvoljnost da verujemo njegovoj reci - da prihvatimo cudesno otkrivenje njegove slave - je to sto nas sprecava da imamo zajednicu s njim!

Sada mozda mislis: "Pa Gospod se sigurno ne raduje nekome ko je jos uvek u grehu. Ne mogu ocekivati da me voli ako i dalje nastavljam da gresim. Takvo razmisljanje je na ivici huljenja".

Da, Bog voli svoje ljude - ali ne voli njihov greh. NJegova rec kaze: "Ja sam Gospod, ne menjam se" (Malahija 3:6), "Svaki dobri dar... dolazi od oca... u koga nema promene..." (Jakovljeva poslanica 1:17), "Jer ja sam Bog, a ne covek" (Osija 11:9). Boze sacuvaj da njegova ljubav prema nama raste i opada onako kako nasa ljubav prema njemu raste i opada. Nasa ljubav se menja skoro svakodnevno, i ide od vatre i revnosti u mlakost ili cak hladnocu.

Kao i ucenici, mozemo biti spremni da umremo za Isusa, a sledeceg dana da ga se odreknemo. Mozemo reci Gospodu da verujemo da ce on ispuniti nase potrebe i sacuvati nas od greha - ali to nije istinsko zajednistvo. Pitanje glasi: da li u potpunosti verujemo u njegovu ljubav prema nama? Da li smo videli njegovu otkrivenu ljubav i da li smoje prihvatili? Da li u nasim srcima imamo njegovu ljubav prema nama?

Moram da te pitam - da li mozes reci: "Moj nebeski otac je zaljubljen u mene! On kaze da sam divan i drag u njegovim ocima - i ja mu verujem. Znam da ce me spasiti bez obzira na to kroz sta prolazim, ili koliko su iskusenja velika. On ce biti uz mene uvek i nikada nece dozvoliti da propadnem. Uvek ce biti ljubazan i nezan prema meni." Tada pocinje zajednistvo. Svakoga dana treba da budemo ubedjeni u Bozju nepromenljivu ljubav prema nama. I treba da mu pokazemo da verujemo u njegovo otkrivenje o sebi. Jovan pise: "I mi smo poznali i verovali u ljubav koju Bog ima prema nama. Bog je ljubav i koji stoji u ljubavi, u Bogu stoji i Bog u njemu" (1. Jovanova 4:16).

Samo ovo uverenje moze isceliti tvoju dusu. To je tvoje jedino oruzje protiv djavola koji lazd da si suvise nedostojan da se molis ili da se priblizis Bogu. Jedini nacin da se otvoris za pravo zajednistvo je da ubedis sebe u ovu istinu!

Ako si ikada bio zaljubljen u nekoga, znaces o cemu govorim. Zamisli muza koji zbog posla vec duze vreme nije bio kod kuce, ali koji je do usiju zaljubljen u svoju zenu. Svako vece zove svoju voljenu suprugu, a s vremena na vreme zove samo da bi ostavio poruku na sekretarici. Njegova poruka glasi otprilike ovako: "Zdravo duso. Zovem te samo da ti kazem da mi i sama pomisao da si tamo i da me volis daje snagu. To ce mi danas biti pomoc koja mi je potrebna. Znam da ce dan na poslu biti tezak. Ali upravo sam procitao pismo koje si mi napisala, i kako sam se samo obradovao! Ushicen sam samim tim sto znam da mislis na mene!". Takvu ljubav nebeski otac oseca prema tebi. Veruj u to!

Koracanje u Bozjoj slavi ne podrazumeva samo primanje oceve ljubavi, vec i uzvracanje te ljubavi. Ovde je rec o uzajamnim osecanjima - davanju i primanju ljubavi. Biblija kaze: "Zato ljubi Gospoda Boga svojega iz svega srca svojega i iz sve duse svoje i iz sve snage svoje" (5. knjiga Mojsijeva 6:5).

Bog nam kaze: "Sine, daj mi svoje srce" (Price 23:26). NJegova ljubav zahteva da na nju uzvratimo - da mu za uzvrat damo potpunu, nepodeljenu ljubav koja zahteva celo nase srce, dusu, um i snagu.

Pa ipak, Gospod nam nesumnjivo tvrdi: "Ne mozes zaraditi moju ljubav. LJubav koju ti ja dajem je nezasluzena!". Jovan pise: "U tome je ljubav, ne da smo mi ljubili boga, nego da je on ljubio nas i poslao Sina svoga da ocisti grehe nase" (1. Jovanova 4:10), "Mi ljubimo Boga, jer je on prvo ljubio nas" (19. stih). Nismo se jednostavno jednoga dana probudili, odlucili da napustimo grehe i okrenemo se Isusu. Ne - Duh Bozji se spustio u divljinu nasih zivota, pokazao nam nasu izgubljenost i ucinio da budemo tuzni zbog nasih greha. Poslao nam je svoju rec da nam pokaze istinu, poslao je svoga Duha da nas ubedi o nasem grehu, a zatim je i sam dosao. On je sve to ucinio za nas.

A sada, bas kao sto je obelezje Bozje ljubavi prema nama mir i radost, tako i nasa ljubav prema njemu mora sadrzati ova dva elementa:

1. David izrazava mir u svojoj ljubavi prema Bogu kada pise: "Koga imam na nebu? I s tobom nicega necu na zemlji" (Psalam 73:25). Srce koje voli Boga prestaje da trazi utehu na drugim mestima. Ono nalazi potpuno zadovoljstvo u njemu. Takvom srcu je Bozja ljubav bolja od samoga zivota!

2. Takvo srce se takodje raduje u svojoj ljubavi prema Bogu. Ono peva i igra u radosnom ushicenju pred Gospodom. Kada Bozje dete zna koliko ga otac voli, njegova dusa je tada u zanosu!

Biblija nam takodje kaze da nasa ljubav prema ocu mora biti sprovedena kroz njegovog sina. Isus kaze: "Niko nece doci k Ocu do kroz mene" (Jovan 14:6). Otac nas prihvata jedino kroz Hrista i jedino mu tako mozemo prici.

Takodje, Bog je postavio svu svoju dobrotu, ljubav i milost - to jest, svoju slavu - u svome sinu. I poslao je Isusa da nam pokaze i otkrije tu slavu. Tako, Hrist nam dolazi kao izraz naseg oca koji nas voli. "Kao sto je mene ljubio Otac, tako i ja ljubih vas" (Jovan 15:9). Bog nas voli kada stojimo u Hristu. A mi, za uzvrat, pokazujemo ljubav prema Bogu u nasoj ljubavi prema Isusu. Kao glava crkve i nas prvosvestenik, Isus umesto nas nosi nasu ljubav ocu.

A sada cu vam reci jedan od najmocnijih stihova iz celoga Pisma. Solomunove price nam daju ove prorocke reci o Hristu: "Tada bejah kod njega hranjenica, bejah mu milina svaki dan, i veseljah se pred njim svagda; veseljah se na vasiljenoj njegovoj, i milina mi je sa sinovima ljudskim" (Price 8:30-31).

Ljubljeni, mi smo ti sinovi koji se ovde spominju! Jos od stvaranja sveta Bog je predvideo grupu vernih koji su prikljuceni njegovom sinu. I jos onda se otac radovao ovim sinovima. Isus svedoci: "Ja sam bio oceva radost, veselje njevovog bica. A sada ce svi oni koji mi se okrenu u veri i sami biti njegova radost!". Kako to, onda, volimo Isusa za uzvrat? Jovan odgovara: "Jer je ovo ljubav prema Bogu, da drzimo njegove zapovesti. I zapovesti njegove nisu teske" (1. Jovanova 5:3). A koje su to njegove zapovesti? Isus kaze da su to u sustini dve zapovesti, a "o ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci" (Matej 22:40). Prva i najvaznija zapovest je da volimo Gospoda svim srcem, dusom i umom. Ne treba nista da mu uskracujemo. A druga zapovest je da volimo bliznjeg kao samoga sebe. Ove dve jednostavne, lake zapovesti su sazetak Bozjeg zakona.

Isus ovde kaze da ne mozemo biti u zajednici sa Bogom - niti hodati u njegovoj slavi - ako smo kivni na svakoga. Zato voleti Boga znaci voleti svakoga brata i sestru istom ljubavlju kojom nas Bog voli. "Ako ko rece: Ja ljubim Boga, a mrzi na brata svoga, laza je; jer koji ne ljubi brata svoga koga je video, ne moze ljubiti Boga koga nije video. I ovu zapovest imamo od njega: koji ljubi Boga, da ljubi i brata svoga" (1. Jovanova 4:20-21), "A koji ne ljubi, nije poznao Boga, jer je Bog ljubav" (8. stih).

Svako zajednistvo i bliskost sa Gospodom se prekida ako imamo neljubazan stav prema nekoj osobi ili joj ne mozemo nesto oprostiti. Mozemo podignutih ruku slaviti Boga, moliti mu se svakoga dana, provoditi sate proucavajuci njegovu rec - ali je to sve uzalud ako smo ogorceni prema nekome. Jovan nam kaze: "Takva osoba je lazov. Ti ne volis Boga istinski, iako on tebe voli!".

Ako si u takvom stanju, nemoj jednostavno reci Bogu: "Gospode, zao mi je - oprosti mi". Radije idi do te osobe, ako sto nas Bozja rec uci, i pomiri se sa njom. "... idi prvo pomiri se s bratom svojim, pa onda dodji i prinesi dar svoj" (Matej 5:24).

Jedino tada ces pronaci istinsko zajednistvo sa ocem. I tada ces moci da hodas u njegovoj slavi, u sve dane svoga zivota!