Ucenje Kroz Nevolje

"Dobro mi je sto stradam, da se naucim naredbama tvojim" (Psalam 119:71).

Mozda se, poput mene, pitas - kakva je ovo teologija? Dobro je za mene da budem u nevolji?

Hebrejska rec za "stradanje" znaci "zastrasen, u nevolji, patnji, ponizen, uprljan, povredjen, oslabljen, tuzan. Kada ovo znacenje stavite u stih, on glasi: "Dobro mi je sto sam zastrasen, u nevolji, u patnji, ponizen, uprljan, povredjen, oslabljen, tuzan. I to sve iz jednog razloga - da naucim Bozje naredbe!"

Rec "naredba" u ovom stihu znaci "urezani zakon". Psalmista kaze: "Dobro je sto sam prosao kroz sve ove nevolje - jer je Bog urezivao svoje zakone i puteve u moje srce". Istina je da Gospod dopusta da iskusenja dodju, da bi nas oprobao. Ali to nije glavni razlog zbog koga ih dopusta. Nevolje i patnje treba da nas pouce da ispravno hodamo pred njim. Biblija nam kaze: "Mnogo nevolje ima pravednik, ali ga od svih izbavlja Gospod" (Psalam 34:19). I, kako psalmista kaze, svrha nevolja je da iz njih nesto naucimo.

Dacu vam jedan primer. Ne tako davno pripremao sam propoved pod naslovom "Beznacajnost americke religije". Rec "beznacajan" znaci "neznatan, trivijalan". Bio sam zagrejan za ovu propoved, spreman da zagrmim sa propovedaonice. Ali, dok sam spremao ovu poruku, procitao sam pismo nasih misionara Rolanda i Hajdi Bejker. Bejkerovi su pisali o situaciji u Mozambiku, gde je trebalo da se presele.

Ujedinjene nacije su oznacile Mozambik kao jednu od najsiromasnijih zemalja na svetu. Situacija se tamo pogorsala i zbog dugog i krvavog gradjanskog rata. Nacionalna infrastruktura je unistena. Putevi, mostovi, sela, skole i bolnice su dignuti u vazduh. Ljudi su ubijani i muceni, i u tom sukobu je stradalo nekoliko miliona ljudi. Milioni drugih su izbeglice. Za vreme rata je posejano vise od milion nagaznih mina, sto je dovelo do toga da zemlja ima najveci broj osakacenih i nesposobnih ljudi u svetu. Na hiljade dece umire od malarije. Mnogi ljudi lutaju po crnim, spaljenim selima; oni su goli i umiru od gladi.

Roland se nedavno iz Juzne Afrike zajedno sa grupom hriscana dovezao do ove zemlje. Dostavljali su zalihe, i trebalo je da odu preko granice na sastanak. Vozili su brzo, jer su znali da se granica zatvara u 5 sati popodne. Ali na oko 5 milja od granice, njihovo vozilo je pocelo da usporava. Vozac je dodao gas, ali je brzina i dalje opadala. Grupa je sa zaljenjem gledala kako auto koji je isao ispred njih odmice sve dalje. Konacno, stigli su do granice dva minuta pre 5 sati - i tu se motor potpuno pokvario. Vozilo jednostavno nije htelo da se pokrene. Svi iz grupe su se cudili: "Gospode, zasto si dopustio da propustimo ovaj sastanak?".

Iznenada, pogranicni cuvari su poceli da jure i uzbudjeno vicu. Nekoliko minuta kasnije sleteo je helikopter, iz koga se iskrcao jedan juznoafricki zvanicnik. Roland mu je prisao i pitao ga sta se desava. "Desila se eksplozija, nedaleko odavde, preko granice", rekao je zvanicnik. "Neki razbojnici iz jedne od zaracenih strana su razneli auto koji je upravo usao u zemlju".

Rekao je Rolandu da ranjene ljude spasava helikopter - i on je shvatio da je to bio auto koji je isao ispred njih. Da je vozilo njegove grupe nastavilo da ide kako treba, i oni bi bili napadnuti! Sledeceg jutra, vozac iz Rolandove grupe je okrenuo kljuc - i vozilo je krenulo. Stavise, dobro je radilo sve do Mozambika i nazad.

Kada sam procitao ove neverovatne price - i izvestaje o patnjama ljudi - upitao sam se: "Kako mi, americki hriscani, mozemo uporediti nase "nevolje" sa nevoljama ovih ljudi? Kako nasa povredjena osecanja i finansijski problemi mogu stajati zajedno sa njihovim strasnim iskusenjima? Nasi problemi izgledaju tako beznacajni".

Tacno je da ispadnemo iz takta kada na poslu imamo los dan. Vicemo: "Neko me je oklevetao! Sef me je izgrdio!" Mislimo da je zivot propao kada racuni pocnu da se gomilaju: "Radim vise nego ikada, i opet zaostajem! Necu uspeti!"

Mnogi vernici govore o svojim napadima depresije - o tome kako su snuzdeni, tuzni, nesposobni da se otresu uzasnih osecanja. Ipak, kada sam procitao Bejkerovo pismo, pomislio sam: "Kako iko moze porediti depresiju sa gladju, zatvorom, osakacenim telima, spaljenim domovima, ubijenim clanovima porodice?"

Naravno, to se ne moze porediti. Mnoge od nasih takozvanih nevolja se mogu s pravom nazvati beznacajnim. I bio sam spreman da stanem za propovedaonicu u crkvi i glasno propovedam protiv hriscana koji su usredsredjeni na svoje emocionalne probleme i tugu. Hteo sam da udarim po onima koji tvrde da pate od depresije, dok ostatak sveta pati na nacine nepoznate Amerikancima.

Ali tada mi se nesto desilo. Jednog jutra sam se probudio i suocio sa necim sto mi je strano - depresijom! Duboki, tamni, tuzni strah me je preplavio. Hodao sam po stanu pitajuci se: "Sta se dogadja? Nemam razloga za ovo." Nikada nisam osetio takvu zalost, nesrecu, strah i samosazaljenje. To je bio tako jak strah, koji cini da izbegavate da radite bilo sta, idete bilo gde, budete bilo s kim ili pravite neke odluke. Jednostavno receno, to je obicna, stara depresija!

Pokusao sam da to resim setnjom. I tako, prosetao sam kroz 35 blokova - ali bilo mi je jos gore. Rekao sam: "Gospode, sta se dogadja? Treba da propovedam kako je depresija beznacajna u poredjenju sa problemima u Mozambiku, a ja se setam okolo potpuno usredsredjen na svoju depresiju!"

Kada sam se vratio u stan, poceo sam da placem, i nisam mogao da se zaustavim. Nisamo znao zbog cega placem - ali znam da nije bilo beznacajno. Bilo je "zivot ili smrt"! Zavapio sam Bogu iz sveg glasa: "O, Gospode, ovo tako boli. Uopste nije beznacajno. Pomozi mi - oslobodi me".

Ali Bog me nije oslobodio. I kazem vam, to je bilo dobro za mene - jer sam naucio nesto! Prvo, naucio sam da ne mogu da stojim za propovedaonicom i grdim bilo koga zbog depresije - jer sada znam da depresija nije trivijalna stvar. Stavise, mogu da zamislim kako je samo bolna klinicka depresija. U jednom danu sam okusio ono sto mnogi hriscani moraju da trpe nedeljama, mesecima, cak i godinama.

Takodje sam naucio da naseg nebeskog oca pogadjaju nase nevolje, bez obzira na to kakve su. On je saosecajni Gospod koji brine za svoju decu. Bog je sa nama u nasem bolu!

Podelicu sa vama i ostale lekcije koje sam naucio kroz nevolje:

Nije vazno u kakvoj si nevolji. Jednostavno se ne mozes izvuci iz nje svojom snagom.

Shvaticemo kako nas Bog izvlaci iz nevolja ako budemo proucavali kako je oslobodio Izrailj iz ropstva. Biblija kaze: "A ovo se njima dogadjase kao primer, a napisa se za nauku nama, na koje su dosli krajevi vremena" (1. Korincanima 10:11), "A ovo se dogodilo za primer nama..." (6. stih).

Sve sto se dogodilo Izrailju - njihovo ropstvo, kusnje, oslobodjenje iz Egipta - jesu svedocanstva i primeri nama danas. Zaista, fizicko oslobodjenje Izrailja predstavlja duhovno oslobodjenje koje treba da vidimo.

Da li ste se ikada zapitali zasto se Izrailj nije pobunio dok je robovao pod faraonom? On je naredjivao svojim zapovednicima da biju narod. Zasto Izrailj nije uzeo stvar u svoje ruke? Sigurno je da su imali snage da to urade, narocito nakon 10 napasti, kada je Egipat bio opustosen, slab i u zalosti. Cak je i faraon priznao: "...gle, narod sinova Izrailjevih veci je i silniji od nas" (2.Mojsijeva 1:9).

Pa ipak, Izrailj nije ljutito ustao, govoreci: "Dosta je bilo. Nema vise ropstva. Oslobodicemo se ovih strasnih okova". Izrailj se nije nikada pobunio zato sto nije ni mogao to da ucini. Bog je rekao: "Dosao sam da te oslobodim". To je bio njegov posao!

Gospod je rekao Mojsiju: "...Dobro videh nevolju naroda svojega u Misiru, i cuh viku njegovu od zla koje mu cine nastojnici, jer poznah muku njegovu. I sidjoh da ga izbavim iz ruku Misirskih, i da ga izvedem iz one zemlje u zemlju dobru i prostranu, u zemlju gde mleko i med tece..." (2. Mojsijeva 3:7-8). Bozja rec ovde jasno kaze "Poznah muku njegovu".

Ljubljeni, ako vas to ne utesi u nevoljama, nista nece! Gospod kaze: "Znam kroz sta prolazis i sta osecas. Ali to nije tvoja bitka. Tvoj zapovednik, djavo, je prejak za tebe. Zato sam dosao da te oslobodim!"

"...Ja sam Gospod, i izvescu vas ispod bremena Misirskih, i oprosticu vas ropstva njihova, i izbavicu vas misicom podignutom i sudovima velikim. I uzecu vas da mi budete narod, i ja cu vam biti Bog, te cete poznati da sam ja Gospod Bog vas, koji vas izvodim ispod bremena Misirskih. Pak cu vas odvesti u svoju zemlju, za koju podigoh ruku svoju zaklinjuci se da cu je dati Avramu, Isaku i Jakovu; i dacu vam je u nasledstvo, ja sam Gospod" (2.Mojsijeva 6:6-8).

Mozes do mile volje pokusavati da se sam oslobodis - da mastas, pravis planove, manipulises. Ali na kraju Bog kaze: "To je moj posao!" "...put covecji nije u njegovoj vlasti niti je coveku koji hodi u vlasti da upravlja koracima svojim" (Jeremija 10:23).

Kada je David krenuo protiv diva, rekao je: "I znace sav ovaj zbor da Gospod ne spasava macem ni kopljem, jer je rat Gospodnji, za to ce vas dati nama u ruke" (1. Samuilova 17:47). Pismo tada dodaje: "Tako David pracom i kamenom nadjaca Filistejina, i udari Filistejina i ubi ga; a nemase David maca u ruci" (50. stih). David nije uzeo stvar u svoje ruke. On nije rekao: "Rizikovacu i ucinicu ovo svojom snagom". Ne - on je znao da je bitka Gospodnja!

Osudjeni smo da propadnemo u svakoj borbi, ako ne uzverujemo da je bitka Gospodnja. To treba da skine svaki pritisak sa nas. Ipak, znaci li to da mi ne ucestvujemo u nasem oslobodjenju? Apsolutno ne! Ucestvujemo tako sto verujemo u ono sto je Bog obecao. A ovo je kljuc za nasu veru: "...I ja cu vam biti Bog, te cete poznati da sam ja Gospod Bog vas, koji vas izvodim ispod bremena..." (2. Mojsijeva 6:7).

Gospod nam kaze: "Citali ste kako sam cudesno oslobodio Izrailj. Sasekao sam Golijata i pokazao da sam Bog Izrailju i Davidu. Ali zelim da i tebi budem svemocni Bog! Zelim da dozivis moje cudesno oslobodjenje, da bi mogao da svedocis. Ja sam tvoj Bog - u tvojoj nevolji!"

Bog zna da nijedno od nasih iskusenja nije beznacajno. Mislim na nedavni naslov iz jednih njujorskih novina: "Teska ljubav - otac pucao u starijeg sina da bi mladjeg sacuvao od droge". 39-godisnji otac je imao 20-godisnjeg sina koji se drogirao. Stariji sin je ocigledno izvodio mladjeg napolje da bi pusili marihuanu. Otac, ocajan zbog situacije, uzeo je pusku i starijem sinu pucao u grudi i usta. Odmah zatim se zakljucao u plakar, govoreci da ce izvrsiti samoubistvo, dok je njegov sin krvario na podu. Mladji brat je brzo provalio u plakar i spasio oca da se ne ubije. Kasnije, dok se oporavljao u bolnici, stariji sin se izvinio ocu govoreci: "Sve ovo je moralo da se desi da bih se osvestio!"

Ovaj ocajan covek je bio u strasnoj depresiji jer je zbog droge izgubio jednog sina, i plasio se da ce izgubiti i drugog. Depresija ga je dovela do tacke kada je rekao: "Ne mogu vise da izdrzim!"

To nije beznacajno. To je pitanje zivota ili smrti. Ipak, nemojte me pogresno shvatiti: ne mislim da je otac bio u pravu sto je pucao u sina. To bi bilo besmisleno. Moj zakljucak je potpuno suprotan: oslobodjenje je jedino u Gospodu! Ne mozes se sam izvuci iz depresije. To moze uciniti samo Bog. I on zeli da to ucini!

Evo lekcije broj 2 u vezi sa ucenjem kroz nevolje:

Nevolje nas uce da savijemo kolena - da zavapimo Gospodu u svim nasim problemima i nevoljama. "U dan tuge svoje trazih Gospoda (Psalam 77:2), "Pre stradanja svojega lutah, a sad cuvam rec tvoju" (Psalam 119:67), "I kad bejase u nevolji, moljase se Gospodu Bogu svojemu, i ponizi se veoma pred Bogom otaca svojih" (2. Dnevnika 33:12). "Znam da su sudovi tvoji, Gospode, pravedni, i po pravdi me karas" (Psalam 119:75).

U ovom poslednjem stihu David kaze: "Boze, znam zasto si doneo nevolju na mene. Video si da, kada sve ide kako treba, ja odlutam i postanem nemaran. Zato si dozvolio da nevolja dodje na mene. Znao si da ce me ona odvesti na kolena i uciniti da budem slomljen. Moja nevolja je dokaz tvoje vernosti!" "... I uzdisahu od nevolje sinovi Izrailjevi i vikahu; i vika njihova radi nevolje dodje do Boga" (2. Mojsijeva 2:23). Plac Izrailja je dirnuo Bozje srce. Zaista, Bog je dirnut svaki put kada njegova deca zbog nevolje vape njemu.

Moramo shvatiti nesto o Bozjem srcu - Boga boli kada nas boli! On sa nama oseca nase patnje: "U svakoj tuzi njihovoj on bese tuzan, i andjeo, koji je pred njim, spase ih. LJubavi radi i milosti svoje radi on ih izbavi, i podize ih i nosi ih sve vreme" (Isaija 63:9).

Svaki put kada je Izrailj bio u nevolji, Boga je bolelo. Cak i kada je Izrailj gresio protiv Gospoda, i kada je zbog toga na njega dosla beda, "...sazali mu se radi muka sinova Izrailjevih" (Knjiga o sudijama 10:16).

Znam mnoge ljude koji su morali da se bore protiv strasnih okova - droge, alkohola, duvana. Svakoga dana trpe jaka iskusenja. Ipak, takvim ljudima kazem: Bog brine! On zna kroz kakav jad prolazis. I on jedini ima moc da te oslobodi. U svakoj borbi on te uci da trcis ka Krstu - da vapis njemu!

Bog ne lebdi nad tobom bez prestanka, govoreci: "Ocajan si zato sto si to uradio. Izneverio si me, i sada placas za to. Sedecu i cekacu dok ne budes dovoljno povredjen; onda dju doci i izbavicu te".

Ne - ne sluzis takvome Bogu! Sluzis Ocu koji te voli i oseca tvoj bol onda kada ga i ti osecas. Bez obzira na to kako si dospeo u nevolju, Bog je povredjen koliko i ti. On zali sto te vidi tako slomljenog, i vise nego ista zeli da te oslobodi. Mozda mislis da ti Bog uopste ne pomaze. Ali on je cuo tvoj vapaj - i tog trenutka je stupio u akciju! Dokazacu to:

"I Bog cu uzdisanje njihovo, i opomenu se Bog zaveta svojega s Avramom, s Isakom i s Jakovom. I pogleda Bog na sinove Izrailjeve, i vide ih" (2. Mojsijeva 2:24-25). Rec "pogleda" ovde znaci "poceo je da deluje". Bog je cuo njihov vapaj i poceo da radi za njih. Cim je Mojsije zavapio Bogu na planini Horiv, Bog je zapalio zbun. Zelim da kazem: kada god padnes na kolena, Bog stupa u akciju!

Izrailj to nije znao - nije to jos uvek mogao da vidi - ali Bog je preuzeo nadzor. Dok su jos bili u ropstvu, placuci i pitajuci se kada ce se sve zavrsiti, Bog je vec zapoceo njihovo oslobadjanje. On je vec radio podizuci i pripremajuci osloboditelja Izrailja.

Bog je i tebe cuo cim si mu zavapio, i odmah je poceo da radi na tvome oslobodjenju; stavise, njegov odgovor ti se salje upravo sada: "Vicu pravedni, i Gospod ih cuje, i izbavlja ih od svih nevolja njihovih" (Psalam 34:17). Evo i 3. lekcije:

Bog je Mojsiju i Izrailju dao cvrsto obecanje oslobodjenja. Tako je Mojsije otisao narodu s dobrim vestima, cineci znake pred njima. I Pismo kaze da su uzverovali: "I otidose Mojsije i Aron, i skupise sve staresine sinova Izrailjevih. I Aron kaza sve reci, koje bese rekao Gospod Mojsiju, a Mojsije ucini znake pred narodom. I narod verova; i razumese da je Gospod pohodio sinove Izrailjeve i video nevolju njihovu; i savivsi se poklonise se" (2. Mojsijeva 4:29-31).

To je bilo vreme nade, radosti i slavljenja. Svi su vikali: "Aleluja - konacno smo slobodni! Bog je cuo nas vapaj; gotovo je s nasim ropstvom. Slava njemu!"

Pa ipak, sta se zatim desilo? Sve je postalo jos gore! Ropstvo je postalo neizdrzivo. Zapovednici su tukli narod, a faraon je besneo na vodje Izrailja: "Bezite mi s ociju! Nazad na posao!" Mojsije je bio zaprepascen ovim strasnim obrtom. Povikao je: "Boze, zasto se ovako ponasas prema svome narodu? Uopste nas nisi oslobodio. Stavise, gore je nego ikada! Nisi odrzao svoju rec. Nijedno tvoje obecanje se ne ispunjava!"

Morate shvatiti - djavo je znao da je oslobodjenje Izrailja blizu. Pa zar onda mislite da je samo sedeo, ne pokusavajuci da jos jednom prevari Bozji narod? Ne! Satana je rekao: "Imam jos malo vremena - zato cu baciti na njih sve sto mogu! Razjaricu faraona i dacu biceve zapovednicima. Sravnicu taj narod sa zemljom!"

Ovo pogorsanje nije bilo Bozje delo. To je bio satana koji je ludacki navalio, zureci pre nego sto dodje oslobodjenje. Isto tako, kad god te djavo vidi na kolenima, znace da je oslobodjenje blizu. I on nece mirno sedeti u tim trenucima! On ce pojacati tvoja iskusenja. Zapalice ljude protiv tebe. Poslace lazljive duhove koji ce te optuzivati. Lagace te da je Bog oduzeo Svetoga Duha od tebe, da placas za svoje ranije grehe. Navalice na tebe sa svakakvim krivicama i osudama. Ipak, moras razumeti: razjareni djavo koji besni na tebe je najsigurniji dokaz da je oslobodjenje blizu! Zato, ako si se molio, a stvari postajale sve gore, pocni da se radujes - jer je oslobodjenje blizu.

Mojsije nije znao da ce Gospod vec sledeceg dana preuzeti stvar u svoje ruke: "A Gospod rece Mojsiju: sad ces videti sta cu uciniti faraonu; jer pod rukom krepkom pustice ih, i isterace ih iz zemlje svoje pod rukom krepkom. Jos govori Bog Mosjiju i rece mu: ja sam Gospod" (2. Mojsijeva 6:1-2). Bog je govorio: "Necu te izneveriti, Mojsije. Seti se ko sam ja. Ja sam Gospod!" Ali Izrailj je bio suvise slomljen i umoran da bi poverovao: "I Mojsije tako kaza sinovima Izrailjevim; ali ne poslusase Mojsija od slabosti duha svojega i od ljutoga ropstva" (9.stih). LJudi su bili iznutra mrtvi. Odustali su, govoreci: "Suvise sam propatio da bih te slusao, Mojsije. Ne mogu cak ni da cujem rec o oslobodjenju".

Da li ovo opisuje tebe? Da li si tako umoran, da si na kraju svojih snaga? Kada si u crkvi, da li propoved ulazi na jedno uvo, a izlazi na drugo? Bog shvata tvoju situaciju - i on je strpljiv. Znao je da ce ga Izrailj uskoro videti kako se obracunava sa njihovim neprijateljima. On kroz svoju Rec i tebe podstice: "Drzi se! Uskoro ces me videti na delu. Bices blagosloven, a tvoji neprijatelji napadnuti!"

Ovo je poslednja lekcija o ucenju kroz nevolje:

Slusaj ovo Isaijino prorostvo: "Nevoljnice, koju vetar razmece, koja si bez utehe, evo ja cu namestiti kamenje tvoje na mramoru porfirnom, i osnovacu te na safirima. I nacinicu ti prozore od kristala, i vrata od kamena rubina, i sve medje tvoje od dragoga kamenja. A sinovi ce tvoji svi biti nauceni od Gospoda, i obilan mir imace sinovi tvoji. Pravdom ces se utvrditi, daleko ces biti od nasilja, te se neces bojati, i od strahote, jer ti se nece pribliziti" (Isaija 54:11-14).

Kakvo cudesno prorocanstvo! Drago kamenje iz 12. stiha su dragulji. Ako znas nesto o draguljima, onda znas da je dijamant nekada bio komad uglja. Promenio se zato sto su elementi godinama delovali na njega. Bozja rec nam govori: "Tvoje nevolje treba da te promene u nesto lepo - nesto meni dragoceno!" Ovde spomenuti prozori od kristala su vrsta kvarca, koji je pod delovanjem vatre postao providan. Rec "prozori" ovde ima veze sa nasim ocima, ili vizijom. Bog kaze da ce ti vera u njega u nevoljama dati jasnu viziju, razboritost. Dopustice ti da kristalno jasno vidis nevidjeno. Mnogi smatraju da izraz "vrata od kamena rubina" preciznije glasi "biserna vrata". Biser nastaje od zrna peska u unutrasnjosti skoljke. Skoljka ubacuje fluid u zrno, a zatim ga struze, trlja, sve dok ne postane biser.

Seti se struganja, iritiranja i trvenja u tvome zivotu. Nije ti uvek sve islo niz dlaku. Pa ipak, sta to u stvari radi Bog? Stvara biser! Svaki biser je spomen na patnju, bol, trvenje.

Verujem da Isaija u ovom odlomku govori o lepoti Isusa Hrista. Drugim recima, kada nevolja zavrsi svoj posao, proizvodi ljude koji isijavaju lepotu Hristovog karaktera. Nevolja nas cini vise i vise slicnima Isusu.

U 21. glavi Otkrivenja, Jovan opisuje sveti grad - tj. preostalu crkvu - kao grad pun Bozje slave: "I odvede me u duhu na goru veliku i visoku, i pokaza mi grad veliki, sveti Jerusalim, gde silazi s neba od Boga. I temelji zidova gradskih bejahu ukraseni svakim dragim kamenjem: prvi temelj bejase jaspis, drugi safir, treci halkidon, cetvrti smaragd, peti sardoniks, sesti sard, sedmi hrisolit, osmi viril, deveti topaz, deseti hrisopras, jedanaesti jakint, dvanaesti ametist. I dvanaest vrata, dvanaest zrna bisera: i ulice gradske bejahu zlato cisto, kao staklo presvetlo" (Otkrivenje 21:10,19-21).

Sta predstavlja ovo drago kamenje? To su Bozji ljudi u nevoljama, oni koje nose oluje, koje ne tese ljudi vec ih vatra iskusava; oni koji su uglacani mnogim trenjima i oslobodjeni verom - dragulji poniznog duha!

Isaija je prorokovao za Hrista: "...evo, ja mecem u Sionu kamen, kamen izabran, kamen od ugla, skupocen, temelj tvrd; ko veruje nece se plasiti" (Isaija 28:16).

Znacenje grcke reci ovde je "kamen koji je izdrzao ispit". Pismo kaze da je Isus kamen koji je bio iskusan. I na ovom temelju nista drugo ne moze biti izgradjeno osim drugog kamenja koje je iskusano vatrom. Ovo govori o Hristovom karakteru. Svi sjajni zraci koji sijaju iz nas su povezani sa svetlom Isusovom svetoscu. A jedini ljudi koje znam, koji pokazuju Isusov karakter, su oni koji su patili.

Bozji cilj je da nas procisti, usavrsi - da nacini od nas drago kamenje koje ce ukrasavati njegov sveti grad koji ce sici sa neba. Moramo imati bistre oci; ne smemo imati nijednu tamnu tacku - pouzdanje u telo - vec samo svetle, svete zrake.

Zato procitajmo opet nas glavni stih: "Dobro mi je sto stradam, da se naucim naredbama tvojim" (Psalam 119:71).

Mozes li se sada zajedno sa mnom radovati ovim recima?