Uzimanje Ubrusa

U poznatom odlomku u 13. glavi evandjelja po Jovanu, Isus je uzeo ubrus, opasao se i oprao noge svojim ucenicima. Rekao im je: "Pa kad sam ja, Gospod i ucitelj, oprao noge vama, i vi ste duzni da perete noge jedan drugome".

Neki hriscani bukvalno shvataju ovaj stih. Sluzbe sa pranjem nogu su postale njihov obicaj. Ovo je preporucljivo - ipak, ukoliko to ostane samo ritual, pravo znacenje pranja nogu je izgubljeno.

Kada je Isus oprao noge ucenicima, obukao se, seo, i upitao ih: "Razumete li sta sam vam ucinio?". Drugim recima: "Razumete li duhovno znacenje pranja nogu?". Verujem da ovo pitanje vazi i danas. Zaista, nesto veoma silno i duboko se desavalo; Hrist je svojoj crkvi davao jednu od najvaznijih lekcija. A da li mi razumemo dubinu toga dogadjaja?

Isus nije utvrdjivao nalog koji ce se sprovoditi u narednim vekovima, kao sto je to npr. pricest ili krstenje u vodi. Da je tako, On bi to ucinio na samom pocetku obucavanja ucenika; takodje bi dopustio da mu se operu noge, kao sto je dopustio da bude krsten. Listao sam svoje biblijske komentare ne bih li pronasao sta su crkveni oci rekli o ovoj sceni. Skoro bez izuzetka su napisali da znacaj Isusovog primera lezi u poniznosti. Ipak, mislim da je ovakva interpretacija izostavila znacenje odlomka. Na kraju krajeva, Isus je vec dao primer poniznosti samim tim sto je uzeo ljudsko oblicje i dosao na zemlju kao sluga.

Ne - ovaj odlomak govori mnogo vise! Verujem da nam je Isus dao primer fizicke manifestacije koju najvise prizeljkuje: uzimanje ubrusa. Kada danas govorimo o fizickim manifestacijama, obicno pomislimo na ljude kako padaju na zemlju. Mnogima ovo izgleda cudno. Pa ipak, dok proucavate Bozju rec, vidite da je Isus mnogo govorio o neobicnim fizickim manifestacijama. Isus nije govorio o padanju na zemlju. Ali je zato govorio o padanju u zemlju i umiranju - da bi se doneo plod! Govorio je o uzimanju krsta, o odsecanju ruke koja sablazni, vadjenju oka koje sablazni, o hodanju milju vise.

Jedan od najneobicnijih manifestacija o kojima je Hrist govorio je Njegov poziv da uzmemo ubrus. Tokom godina moje sluzbe mnogi ljudi su pitali: "Zasto ne peremo noge jedni drugima u crkvi, kao sto je Isus rekao?'. Obicno sam im odgovarao: "Isus govori prvenstveno o duhovnoj, ne o fizickoj stvari". Ipak, dok sam ovo govorio, ni sam nisam znao to duhovno znacenje.

Mi zapostavljamo neke biblijske istine jer ne razumemo njihovo znacenje, i tako godinama propustamo silu tih odlomaka. Npr. Pismo kaze: "Jer vi ste, braco, pozvani na slobodu; samo neka ta sloboda ne bude povod ploti, nego ljubavlju sluzite jedan drugome" (Galatima 5:13), i "Pokoravajte se jedan drugome u strahu pred Hristom" (Efescima 5:21). Koliko nas stvarno zna sta to znaci sluziti jedan drugome u ljubavi? I kako da se pokoravamo jedni drugima u Bozjem strahu? Lako je razumeti kako se zena mora podrediti duhovnom autoritetu muza. Isto vazi i za decu koja se pokoravaju roditeljima. Ali kako sluzimo i pokoravamo se jedni drugima u Bozjem strahu?

Vidis, sluzenje i pokoravanje drugome u ljubavi i Bozjem strahu je nesto vise nego sama poslusnost i odgovornost visem autoritetu.

Kada sam se nedavno molio, Sveti Duh mi je dao tri reci koje su mi pomogle da ovo shvatim. Te tri reci su prljavstina, uteha i jednistvo. Nadam se da ce nam Sveti Duh otkriti svoju istinu dok budemo izucavali ove reci.

Ucenici su bili dvanaestorica koje je Bog voleo - bili su mu dragoceni, puni ljubavi za njegovog Sina, cisti u srcu, u punoj zajednici sa Isusom. Pa ipak, imali su prljavstinu na svojim nogama!

Isus je zapravo govorio ovim ljudima: "Vasa srca i ruke su cisti, ali ne i vase noge. One su se uprljale u vasem svakodnevnom hodu sa mnom. Ne treba da vam se opere celo telo, vec samo noge". Prljavstina koju Isus ovde spominje nema veze sa prirodnom prljavstinom. Ona predstavlja greh - nase padove i nasa popustanja pred iskusenjima; i bez obzira na to koliko su u starom Jerusalimu putevi bili prljavi, nijedno doba nije bilo tako prljavo kao nase!

Pitam se koliko ljudi koji ovo sada citaju imaju prljavstinu na svojim stopalima. Mozda si tokom protekle nedelje izneverio Boga na neki nacin. Nisi okrenuo ledja Gospodu - stavise, volis Spasitelja vise nego ikada! Ali pao si, i sada ti je zao - jer su ti stopala prljava!

Pismo nam kaze: "Braco, ako se ko i zatekne u kakvom prestupu, vi duhovni ljudi ispravite takvoga u duhu krotosti, cuvajuci samoga sebe - da i ti ne budes iskusan" (Galatima 6:1). Grcka rec za "prestup" ovde znaci "pad, greh". Moramo obnoviti svakog hriscanina koji pada u greh, ukoliko se on kaje.

Pranje nogu, u svom najdubljem znacenju, odnosi se na nas stav prema prljavstni koju vidimo na bratu ili sestri. Pitam te: sta radis kada se suocis sa nekim ko je pao u greh ili prestup? Bicu jasan: hriscani mogu da budu veoma surovi! Stavise, verni su cesto zlobniji i destruktivniji od gresnika, i Isus je to znao. Znao je kako reagujemo kad vidimo tudju prljavstinu, kako zauzimamo stav "svetiji sam od tebe", kako sudimo, ogovaramo. Zaista, telesni hriscani uzivaju kad vide tudju prljavstinu. Ali najprljaviji od svih greha je to sto sire tu prljavstinu!

Nedavno sam pokusao da ohrabrim mladog pastira koji je dao ostavku u svojoj crkvi nakon sto je priznao jedan moralni prestup. Ovaj dragi covek voli Gospoda. Ima srce za ljude i za Bozju rec. Ali njegove noge su se uprljale! Ipak, on se u potpunosti kaje. Cim sam cuo za njegovu ostavku, Duh mi je rekao da odmah stupim u kontakt sa njim. Znao sam da je on jos uvek dobar covek. Nije odjednom postao zao. Pa ipak, njegovi najbolji prijatelji su ga napustili. Oni koji su tvrdili da ga najvise vole sada su ga ignorisali kao da ima zaraznu bolest. Povrh svega, vodje u njegovoj crkvi su zahtevale da se na video kaseti snimi njegovo priznanje i detaljan opis prestupa.

Pozvao sam ovog dragog brata i poneo ubrus sa sobom. Ostavio sam mu poruku na telefonskoj sekretarici: "Brate, zelim da znas da te volim. Bog jos nije zavrsio s tobom. Ako se kajes, Gospod ce te obnoviti. A ja cu biti uz tebe!".

Ljubljeni, uzimanje ubrusa je stav, obaveza. To znaci da treba da ucinimo sve sto je u nasoj moci da ocistimo prljavstinu sa nogu naseg brata. Takav stav govori: "Moja je duznost da ti pomognem da ocistis prljavstinu - da povratim tvoj ugled, da ucinim sve da te odrzim zivim u Hristu!".

Prijatelj ovog pastira me je kasnije nazvao. Rekao je: "Dejvide, nikada neces znati koliko je tvoj telefonski poziv znacio mom prijatelju, koliko je bio blagosloven, ohrabren i utesen. Niko drugi ga nije dosegao; tvoje reci su mu dale novu nadu".

Pismo jasno kaze da moramo obnoviti brata ili sestru koji padnu u greh tako sto cemo i sluziti u ljubavi i pokoriti im se u Bozjem strahu. Mozda se pitas kako da to ucinimo? Treba da uzmemo ubrus Bozjeg milosrdja i odemo do povredjene osobe. U narocitoj Isusovoj ljubavi treba da potisnemo sve ljudske teznje da je ignorisemo, da joj sudimo, da je ogovaramo ili dajemo lekcije - umesto toga, moramo joj biti prijatelj. Moramo pomoci u ispiranju greha tako sto cemo podeliti s njom Bozju rec koja ispravlja, isceljuje, pere i tesi.

Ovo nije zanemarivanje greha. Govorimo o svetima koji su pali, koji se kaju, ali nemaju nade. Znaju da su razalostili Gospoda, i zive u strahu, krivici i odbacenosti. Potpuno je druga stvar sa onima koji su bili opomenuti dva ili tri puta, a ipak ostali u svome grehu. Biblija kaze da treba da ih javno ostro ukorimo, da bi se drugi mogli plasiti Boga. Cesto ih na neko vreme moramo iskljuciti iz zajednice, dok ne pokazu pokajanje. Ali onima koji su svesni svog greha - koji ga priznaju i napustaju - treba prineti ubrus milosrdja koji ce ih ocistiti i isceliti.

Pre nekoliko godina me je nazvao jedan od pastira veoma velike crkve. Kroz plac je rekao: "Brate Dejvide, slomljen sam". Opisao mi je svoj bol koji je iskusio kada je saznao da mu je cerka zatrudnela van braka. Stariji pastir crkve je zahtevao da ovaj stane pred celu zajednicu i kaze svima sta je uradila njegova cerka. Ovaj dragi covek je to i ucinio - i to je slomilo njegovu cerku. To je slomilo srca u porodici. Ali se zato zajednica nasladjivala slusajuci sve detalje greha ove jadne devojke. Godinu dana kasnije zatrudnela je i cerka starijeg pastira, ali se on ovoga puta potrudio da to prikrije. Boze, smiluj nam se - jer unistavamo ljude koji imaju prljavstinu na nogama! Kada cemo nauciti da uzmemo ubrus milosrdja, da pocnemo da cistimo i obnavljamo, umesto sto prljavstinu bacamo u vetar i tako unistavamo dragocene duse?

Znate li kako je to ici bosonog kroz blato? Prljavstina koja se stvrdne na stopalima moze biti bas gadna. Mnogo se bolje osecate kada su vam noge oprane i ciste.

Kada je Isus oprao noge ucenicima, oni su bili uteseni. Ali, duhovno govoreci, Isus ih je ucio o utesi koja je rezultat uklonjenih greha!

U 5. glavi 1. poslanice Korincanima citamo o coveku iz crkve koji je zapao u strasan greh incesta. On se ocigledno nije kajao, i Pavle je preporucio crkvi da ga preda satani na unistenje tela (tj. na spasavanje duha). Pavle nije rekao da je covek izgubljen i da ide u pakao. Ne - samo je zeleo da se on iskljuci iz zajednice, prepusti sataninim sredstvima, da bi dosao do kraja svojih snaga i pokajao se.

Kasnije, u 2. glavi 2. poslanice Korincanima, Pavle je otkrio da se isti covek pokajao i da mu je crkva oprostila. Satana ga je doveo do ocaja, i sva pozuda u njegovom telu je unistena. Covek se vratio u pokajanju. Sada je Pavle pisao Korincanima: "...treba radije da mu oprostite i da ga utesite, da prevelika zalost doticnog ne satre. Zato vas molim da pokazete ljubav prema njemu" (2. Korincanima 2:7-8).

Pavle je znao da je ovaj covek potpuno savladan zaloscu. Ljudi u crkvi su videli njegovu poniznost i preplavio ih je duh milosrdja. Ohrabrili su ga, bili nezni prema njemu, i oprali su mu noge. Sada je bio cist i vratio se telu Isusa Hrista. Kakva divna slika!

Mnogi hriscani danas su zbog nekog greha u istom stanju kao i ovaj covek. Oni govore sebi: "Osramotio sam ime moga Spasitelja". Pa ipak, ono sto oni nakon toga dozivljavaju ne lici na ono o cemu govori 2. Korincanima.

Pokazacu vam odlomak iz knjige koju sam nedavno primio. Napisala ju je cerka pastira koji je pocinio greh. Svih ovih godina njegova porodica je trpela kosmare. Ona pise:

"...(Novinari) su nas pratili do kuce. Razni tracerski listovi su nas zvali telefonom nudeci velike sume novca za pricu. Kada smo konacno uspeli da izvedemo tatu iz kuce u restoran, tamo smo postali predmet razgovora. Bilo je uzasno".

"Ali pastir ---- nas se nikada nije stideo. Tata je bukvalno sedeo pored telefona cekajuci da ga ovaj covek pozove. Savladale su ga krivica i sramota... Tata je postao depresivan... Ljudi kojima je toliko dao sada su se grubo okrenuli protiv njega."

"Svakoga dana su se sirile nove glasine. Svestenici su pisali jedni drugima i sirili te glasine... Samo je nekolicina njih pokazala hriscansku ljubav tako sto nas je zvala i molila se za nas".

Znam coveka koga ova devojka opisuje. On je odani Bozji covek, dobar otac i brizni pastir. Njegovo srce je i dalje zaljubljeno u Isusa. On se oporavio i sada je pastir velike crkve. Mozete li zamisliti kako se osecao svih ovih godina? Ovaj usamljeni, ocajni covek je pored telefona cekao poziv svog vernog prijatelja pastira, koji je jedini bio voljan da svome prijatelju donese ubrus - malo utehe, rec ohrabrenja, kratak trenutak smeha.

Cim se politicar kandiduje za izbore, novinari odmah postaju lesinari, kopajuci po njegovoj proslosti ne bi li nasli neku prljavstinu. A kada je pronadju, stave je na naslovne strane. Amerika je poludela za ogovaranjem! Televizija je puna emisija u kojima se ogovara, tracari i ruga. Zlobnici se zabavljaju tako sto unistavaju ljude, porodice, dobre reputacije. Sto je prljavstina veca, ljudi se vise nasladjuju.

Ovome nema mesta u Bozjem domu. Crkva mora biti drugacija. Ona mora biti kuca ciscenja! Mnogobosci u Efesu su postovali Bozje ljude nazvavsi ih "hrestijani", sto je znacilo "ljubazni". Oni su videli kako su vernici bili ljubazni prema drugim ljudima. "Budite medju sobom cestiti, milosrdni, prastajuci jedan drugom - kao sto je i Bog vama u Hristu oprostio" (Efescima 4:32).

Ako hoces da budes ljubazan - da uzmes ubrus i obnovis svoga brata ili sestru - ne moras znati detalje o tome kako se osoba uprljala. Isus nije pitao svoje ucenike: "Kako ste uprljali svoje noge?". On je samo zeleo da ih ocisti, da skine prljavstinu. Njegova ljubav prema njima je bila bezuslovna. Isto tako, oni koji hodaju u punini Isusa Hrista moraju imati ovaj stav prema onima cija su stopala uprljana. Ne treba da pitamo za detalje. Treba da kazemo: "Hajde da ucinimo nesto sa tom prljavstinom!".

Ali cesto nije tako; mnogi hriscani zele da znaju detalje. Oni kazu: "Hocu da ti operem noge. Ali, reci mi - sta se to desilo? Kako su se uprljale?". I tada, u toku price, radoznali tesitelj shvata: "O, ovo je gore nego sto sam mislio. Ne mogu se umesati u ovo. Ne mogu da izadjem na kraj s tim". I nakon dve minute davanja detalja, on dolazi do kraja svog ljudskog milosrdja. On osudjuje osobu kao suvise zlu, kao osobu kojoj nema pomoci - i ignorise je. Baca svoj ubrus i odlazi svojim putem.

Ljubljeni, ne mozete prati noge u odeci sudije! Morate skinuti svoju odecu samopravednosti - svoj stav "svetiji sam od tebe" - pre nego sto pocnete da cistite. Morate poput Isusa odloziti svoju odecu i opasati se ljubavlju. Skinite sa sebe svu samopravednost - sav ponos, svaku pomisao koja kaze da se ne mozete spustiti tako nisko! Morate imati stav koji govori: "Ne zanima me sta si uradio. Ako se kajes i ako hoces da cujes Bozju rec, bicu ljubazan i nezan prema tebi!".

Pitas: "A sta ako je prljava osoba preda mnom Juda - neko ko me je izdao?". Moj odgovor je: Juda je bio u sobi sa ostalim ucenicima, i Isus je i njemu oprao noge. Hrist je ocistio Judinu prljavstinu, iako je satana vec tada stavio izdajstvo u njegovo srce.

Zaista, danasnje Jude se mogu spasiti zahvaljujuci Krstu. Cesto mislimo da su neki gresnici, npr. homoseksualci i lezbejke neizbezno zavisni. Mislimo da se nikada nece osloboditi. Ali Pavle o njima kaze: "Ili zar ne znate da nepravedni nece naslediti carstva Bozjeg? Ne zavaravajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubocinci, ni mekusci, ni pederasti, ni kradljivci, ni gramzljivi, ni pijanice, ni opadaci, ni razbojnici nece naslediti carstva Bozjeg. I neki od vas su bili ovakvi. Ali ste se oprali, i posvetili i opravdali imenom Gospoda Isusa Hrista i Duhom Boga nasega" (1.Korincanima 6:9-11).

"I neki od vas su bili ovakvi..." - ali nam je Isus oprao noge! Pitam te - ako je Isus voljan da opravda sve gresnike, zasto mi ne bismo bili voljni da operemo noge tim gresnicima? Pavle kaze da sa svim ljudima treba da budemo nezni i strpljivi: "Jer sluzitelj Gospodnji ne treba da se upusta u takve borbe, nego treba da bude blag prema svima, kadar pouciti, voljan zlo podnositi, da u krotkosti vaspitava one koji se protive, ne bi li im kako Bog dao pokajanje na poznanje istine, i da se osveste od zamke djavola, koji ih je zive zarobio da cine njegovu volju" (2.Timoteju 2:24-26). Pavle kaze: "Morate biti ljubazni sa svima, i voljni da im operete noge".

Nasa crkva se vec 30 nedelja moli za probudjenje u Njujorku. Ipak, nije vazno koliko se crkva moli; Bog nece posaditi nove vernike ako ce oni morati da se bore u sredini punoj egoisticnih hriscana koji vole da sude.

Vidis, svaki novi vernik ce uprljati stopala pre nego sto se ucvrsti u veri. Njemu su potrebni ljudi koji su voljni da mu brzo pridju i operu mu noge. Pravo probudjenje odrazava ovaj duh ljubaznosti.

Verujem da nam je Isus dao lekciju o tome kako postici jedinstvo u telu Hristovom.

Kada se Isus priblizio Petru sa namerom da mu opere noge, ovaj se povukao: "...Gospode, ti hoces da peres moje noge?" (Jovan 13:6). Petar je zacudjeno pitao: "Gospode, neces mi ti valjda oprati noge? Nikad, nikad!". Isus je odgovorio: "...Ako te ne operem, nemas udela sa mnom" (8. stih). Isus je govorio: "Petre, ako ti operem noge, imamo dragoceni temelj za zajednicu, osnovu za pravo jedinstvo". Isto tako, nijedan pastir ne moze doneti jedinstvo u crkvu tako sto ce primenjivati programe i vatreno propovedati. Ne - jedinstvo dolazi uzimanjem ubrusa.

Kada je Isus oprao noge ucenicima, upitao ih je: "Da li znate sta sam vam sad uradio?".

Da su razumeli duhovno znacenje Isusovog cina - uklanjanje mrlje i krivice zbog greha - to bi u njima stvorilo zahvalonost. Pitam te: sta je Isus za tebe uradio kada te je ocistio? Izbrisao je svu tvoju krivicu i ocistio je ostatke greha - i ti si ociscen i isceljen. Stavio je zahvalnost i radost u tvoju dusu. Ispunio te je takvom ljubavlju da bi isao za njim bilo kuda i ucinio bilo sta za njega. Sve sto zelis je zajednica sa njim, zbog onoga sto je ucinio za tebe.

Ljubljeni, to je tajna jedinstva! Kada uzimate ubrus milosrdja za povredjenog, palog brata, ohrabrite ga tako sto cete zagrliti njegovo srce - pokoravajuci se u Bozjem strahu i brisuci njegov osecaj bezvrednosti i ocaj. Dok toj osobi perete noge takodje postavljate cvrst temelj jedinstvu i slavnom zajednistvu. Vi ste jedno zahvaljujuci vasem zajednickom iskustvu - oprani ste u vodi Reci! Sto se tice zahvalnosti - hriscanin ce ti biti dozivotni prijatelj! On ce te braniti, voleti te, uciniti sve za tebe. On ce ti reci: "Bio si uz mene kad mi je bilo tesko. Nikada nikome necu dopustiti da te povredi!".

Mozete li zamisliti crkvu ispunjenu tako pazljivim ljudima, ljudima koji odbijaju da cuju ijednu rec o tudjoj prljavstini, koji tuguju kada su drugi tuzni, koji trce k ocajnom bratu ili sestri s recju ljubavi ili nade?

Mozda se pitas: "Kako da nadjem ljude kojima je potrebno pranje nogu?". Moj odgovor je: isto onako kako si ih nalazio kada si ih ogovarao! Kada cujes nesto negativno o nekome, jednostavno upitaj: "O kome govoris? Reci mi samo ime!". Tada brzo idi do te osobe sa svojim ubrusom milosrdja - i pocni da mu peres noge! Reci mu: "Stalo mi je do tebe. Hocu da se molim za tebe- ne moram znati nikakve detalje. Samo zelim da znas da te jos uvek volim i da cu biti uz tebe".

Ova poruka vazi za mene koliko i za druge. Tek nedavno sam shvatio sta pranje nogu zaista znaci. I Bozjom miloscu cu zajedno sa ostalima uzeti ubrus milosrdja i poci da trazim one koji su povredjeni.

Isus je rekao: "Pa kad sam ja, Gospod i ucitelj, oprao noge vama, i vi ste duzni da perete noge jedan drugome... Kad to znate, bicete blazeni - ako to cinite" (Jovan 13:14,17).

Sada kada "to znamo", kao sto je Isus rekao, mozemo to i ciniti. Pitam te: jesi li voljan da cinis tako? Da li si spreman da sa ljubavlju uzmes svoj ubrus?