Vezan za Isusa

Tokom proteklih nedelja vapio sam Bogu: "O, Gospode, uhvati me cvrsto. Drzi me, privij me k sebi!". Ceznuo sam za time. Ali nisam znao da jos uvek nisam bio spreman da me Sveti Duh sveze.

U skladu je sa Pismom - stavise, apostolski - moliti se da te Bog sveze. To znaci traziti od njega da ti stavi lisice na ruke, baci njihov kljuc i povede te kao svog zarobljenika.

Pavle o sebi cesto govori kao o "suznju Isusa Hrista" (Efescima 3:1). U Efescima 4:1 on kaze da je to zapravo njegov poziv, njegovo zanimanje! To je smatrao Bozjim blagodatnim darom (Efescima 4:7). Pisao je Timoteju: "Ne stidi se... svedocanstva za Gospoda nasega, ni mene - njegova suznja" (2. Timoteju 1:8). Apostol se cak i u svojoj starosti radovao tome sto ga je Gospod zarobio da cini njegovu volju: "...Ja takav kakav sam, starac Pavle, a sada i suzanj Isusa Hrista" (Filemon 9). Pavle je mogao da ti navede i tacan dan i sat kada ga je Gospod svezao i zarobio. Nalazio se na putu za Damask noseci u ruci pismo prvosvestenika, resen da dovede hriscane nazad u Jerusalim. Bio je "ispunjen pretnjom i ubistvom protiv Gospodnjih ucenika" - pun mrznje, gorcine i besa u svojoj pogresno usmerenoj revnosti za Boga. Kada se priblizio Damasku, "obasja ga odjednom svetlost sa neba" (Dela 9:3). Potpuno je oslepeo od tog svetla - koje je bilo Hristos! Pavle bi ti rekao, kao sto je o tome stalno svedocio, kako su morali da ga uhvate za ruku i odvedu u Damask. Bio je bespomocni zarobljenik. Tri dana je potpuno slep sedeo u jednoj izolovanoj sobi, ne uzimajuci nista za jelo. Bio je potpuno zarobljen - u duhu, dusi i telu! Sta se dogadjalo ta tri dana? Gospod je svezivao Savla, cineci polako od njega Pavla, suznja Isusa Hrista! U ovoj zivopisnoj sceni Pavle se odrice svoje nezavisnosti i podredjuje se Hristovom jarmu. On pruza svoje ruke ka Isusu, kako bi dozivotno ostao svezan! Skoro da mozes cuti njegovu molitvu u agoniji: "Gospode, mislio sam da cinim tvoju volju! Kako sam mogao biti tako slep? Isao sam svojim putem i cinio ono sto sam ja mislio da je ispravno. Ne mogu da se pouzdam u sopstvene misli! Gospode, usmrti moju volju. Moja nezavisnost me je oslepela. Isuse, evo mojih ruku - stavi lisice na njih. Neka budem suzanj tvoje volje. Vodi me gde god zelis da idem. Svezi me za tvoju mocnu desnicu. Ne zelim da budem nezavisan!".

Mnogi pobozni muskarci i zene o kojima Pismo govori su shvatili sta to znaci biti vezan za Boga. David je rekao Gospodu: "Sastrag i spred ti si me zaklonio, i stavio na me ruku svoju" (Psalam 139:5). "I onde ce me... drzati desnica tvoja" (na izvornom hebrejskom"stegnuce me"; Psalam 139:10). David je govorio: "Gospod je moju ruku svezao za svoju i tako me vodi. Ako pokusam da pobegnem, on to nece dopustiti. On je uvek sa mnom. Ako se popnem na nebo ili pokusam da odletim, cak i tamo je njegova ruka sa mnom" (Psalam 139:7-13).

U Pesmi nad pesmama nevesta izrazava svoju veliku ljubav: "Jer sam bolna od ljubavi" (2:5). Drugim recima: "Ceznem za svojim dragim". Kako bi pored tolike ljubavi i mogla pozeleti bilo sta drugo osim toga da bude vezana za dragoga? "Leva je ruka njegova meni pod glavom, a desnom me grli" (Pesma 2:6). Ona kaze: "Ja sam zarobljenik njegove ljubavi. Ispruzila sam ruku, a on ju je uzeo i privezao je za svoju. Rekao je: "Ustani, ljubavi, i dodji". Moj dragi pripada meni, a ja sam njegova. Isaija je prorokovao: "Jer ja Gospod Bog tvoj drzim te za desnicu, i kazem ti: Ne boj se, ja cu ti pomagati" (Isaija 41:13). I on je cuo Gospoda kako k!aze: "Svezacu te svojom ljubavlju!".

Petar je doziveo neverovatan susret sa vaskrslim Hristom. Gospod mu je tom prilikom prorokovao koliko mu je ovakvo "vezivanje" potrebno: "Zaista, zaista, kazem ti, kad si bio mladji, opasivao si se sam i isao si kuda si hteo; no kad ostaris, rasirices svoje ruke, pa ce te drugi opasati i odvesti kuda neces". (Jovan 21:18).

Neki tumaci Biblije smatraju da je Gospod tada otkrio Petru da ce svoje poslednje dane provesti kao bespomocni, poluslepi starac koga ce ljudi setati naokolo protiv njegove volje. Apostol Jovan je pisao: "A ovo je rekao, nagovestavajuci kakvom ce smrcu proslaviti Boga" (Jovan 21:19). Zaista, po predanju, Petar je bio raspet naglavacke, rasirenih ruku. Jovanu je to bilo poznato jer je svoje evandjelje napisao nakon Petrove smrti. Ali ono sto je Hristos ovde govorio Petru odnosi se na nesto mnogo vece. U Petrovim poslanicama vidimo kako ovaj apostol i u svojoj starosti poseduje zar Svetoga Duha! Borio se protiv otpadni!stva, razotkrivao lazne proroke i silno propovedao! Ovaj covek nije bio senilan. Njegov um nije bio umoran i niko ga nije vodio okolo protiv njegove volje.

Petar je napisao: "Znajuci da ca ubrzo doci do skidanja ove moje senice, kao sto mi je to obznanio Gospod nas Isus Hristos" (2. Petrova 1:14). Znao je da ce uskoro umreti jer nije zaboravio sta mu je Gospod rekao. Ali poslusajte kako hrabro govori Bozju istinu: "Ali smatram da je pravo, dok sam u ovoj senici svoga tela, da vas budim svojim opominjanjem" (2. Petrova 1:13). Tada zapocinje vatrenu propoved u kojoj razotkriva demone, ljudske pozude, bezboznistvo i zaplitanje u poslove sveta. Njegov govor je vatren i pun energije Svetoga Duha!

Ne sumnjam da je u ovom odlomku iz Jovanovog evandjelja Isus rekao Petru na koji ce nacin umreti. Ali Hristos je govorio i nesto vise od toga. Govorio je o duhovnom procesu! Stavise, verujem da Isus tada nije prorokovao samo Petru, vec svakom verniku koji tvrdi da ga voli. Evo onoga na sta nas Isus sve poziva:

Petar je zaista voleo Isusa. Isus ga je tri puta pogledao u oci i upitao: "Da li me volis?". Ovaj ucenik je znao da Isus moze da mu procita misli, pa ipak je mogao iskreno da kaze: "Gospode, ti znas sve, ti znas da te volim" (Jovan 21:17). Petar ne samo da je voleo Gospoda; on je u svojoj ljubavi verovatno bio revnosniji od ostalih ucenika. On je uvek iskakao iz camca da bi video Isusa! Pa ipak, uprkos toj revnosti i ljubavi prema Gospodu, Petar je i dalje bio covek ciji je duh bio nezavisan. On je sada, bez sumnje, bio rastavljen od sveta - kajao se, zalio je zbog svojih greha, voleo je Hrista i bio je spreman da umre za njega. Ali cak ni u ovakvom stanju on nikome nije dopustao da mu kaze sta treba da radi! Njegova nezavisnost nije bila slomljena!

Petar je zracio samouverenoscu i spretnoscu. Oslanjao se na sebe; bio je navikao da sve radi sam - ne zaviseci pritom ni od Gospoda, ni od drugih ljudi. Verovatno je smatrao da je on sam potreban Gospodu isto koliko je i Gospod potreban njemu! Rekao bi ti: "Naravno, saslusacu te. Nisam ja neka zatvorena osoba". Ali tada bi otisao i uradio ono sto je on smatrao ispravnim! Sam je mislio i radio, nikada ne priznajuci sebi niti drugima da mu je potrebna tudja pomoc. Uzdao se samo u sebe, misleci da sve drzi pod kontrolom.

Svet voli takve ljude i divi im se. Americki san se odnosi na ljude koji su takvi - na ljude koji su samostalni i samouvereni u svojim delima i mislima, koji sve rade onako kako su oni zamislili! Ali u Bozjem carstvu takva nezavisnost je siguran znak da ta osoba nije usmrtila svoje telo na krstu. Petar tada jos uvek nije bio umro! A ne mozes biti vezan za Isusa sve dok taj duh nezavisnosti nije izasao iz tvog srca - sve dok se voljno ne predas ispruzis svoje ruke!

Isus je cuo Petrovo ponovljeno svedocanstvo o ljubavi. Pa ipak, nije ga javno priznao; umesto toga, Hristos se usredsredio na otreznjujucu stvarnost, a naterao je i Petra da se s njom suoci: "Petre, jos od svoje mladosti radis samo ono sto hoces. Isao si svojim putem. Takva je tvoja priroda. Ti si takav covek". "Opasivao si se sam (delao si sam) i isao si kuda si hteo" (Jovan 21:18).

Cak iako je bilo jasno da Petar voli Isusa - da je spreman da ga brani i po cenu sopstvenog zivota, da place za njim i da mu dotrci cim cuje njegov glas - on jos uvek nije bio Isusov zarobljenik! Ostao je svoj covek: cinio je samo ono sto on hoce - cak je i sluzio Isusu onako kako je on hteo! Ovaj duh nezavisnosti mozes videti u njegovoj izjavi: "Idem da lovim ribu" (Jovan 21:3).

Isus je vec bio pozvao Petra da lovi - ali da lovi ljude! Petar je svojevremeno ostavio svoje mreze, camac i ribarenje kako bi isao za Isusom i lovio duse. Gospod ga je cak nadahnuo Svetim Duhom! Ali Petar je hteo da ide i lovi onako kako je on hteo - ne onako kako je Isus hteo.

Ovde vidimo da je moguce da imamo otkrivenje vaskrslog Hrista - da budemo zaljubljeni u njega i da budemo ispunjeni Svetim Duhom - ali da ipak ne budemo vezani za njega! Vidis, kada duh nezavisnosti vlada covekom, on ce rad za Boga i Bozje blagoslove staviti iznad samog Boga. Posao, karijera, cak i sluzba kojom smo blagosloveni - sve je to drugorazredno. A kada nam to bude na prvom mestu, to znaci da smo posli da lovimo - ali ne onako kako Bog hoce!

Nezavisnost ne kaze jednostavno: "Idem da lovim ribu". To je, u stvari, nesto sto je skriveno duboko u srcu i sapuce: "Moram da jos jednom dodjem do dobrog ulova!".

Petar nije hteo samo nekoliko riba, vec nesto vise. Da je zeleo da se samo malo opusti, onda bi uzeo stap, crvice, zagazio bi u vodu i poceo da peca. Ne, on je zeleo svoj stari brod, svoju posadu i stare mreze. On je zeleo nesto vise. Morao je jos jednom da pokusa da dodje do velikog ulova! Tako bi dao sebi oduska - a zatim bi bio u stanju da pocne da sledi Isusa celim srcem. Petar i ostali ucenici ni jednog jedinog casa nisu po ulicama propovedali Hristovo vaskrsenje. Umesto toga, oni su se celu noc mucili loveci ribu i nadajuci se tom konacnom, velikom ulovu.

Pretpostavimo da je Petar imao veliku porodicu. Mozda je razmisljao: "Ako ulov bude dobar, bicu slobodan".

Poznajem jednog mladog brata u Gospodu, mog dragog prijatelja, koji je imao taj divan poziv da bude ribar ljudi. Bog ga je pozvao u tu sluzbu. Otprilike dve godine je u Drzavama i u drugim zemljama propovedao o Hristu. Ali jednoga dana je prestao, usmerivsi sav svoj zar u poslove sa naftom i nekretninama. Objasnio mi je: "Video sam mnogo propovednika koji su robovi svojih zajednica jer su siromasni. Moram da budem slobodan od takvog ropstva. Hocu da zaradim tek toliko da ne bih morao da budem zavisan od ljudi ili crkve. Ako se samo jedna od mojih busotina isplati, bicu slobodan da idem kuda hocu i da sve svoje vreme posvetim Gospodu". Konacni rezultat svega toga gotovo da je bilo odmetnistvo! Njegov brak se zavrsio razvodom. Kada je konacno postigao !svoj finansijski cilj, opet je sebi postavio sledeci. Ovome bratu nikada nije bilo dosta. Njegov zar je postao opsesija - na kraju je izgubio sve sto je imao! Hvala Bogu, on danas opet sluzi, i u svemu potpuno zavisi od Gospoda.

Poznavao sam i mladog direktora jednog od najuspesnijih programa Tin celindza, koji je ostavio posao da bi "svio sebi gnezdo". Bilo mu je dosta siromastva i vozenja starog automobila. Imao je sina i znao je da nece imati dosta novca da ga posalje na studije. Zato je odlucio da se vrati svom starom poslu u marketingu, dok ne zaradi dovoljno da se vrati svojoj sluzbi - ovoga puta sa boljim finansijskim stanjem. Ali i on je uskoro propao. Cak se i vratio drogama, od kojih se pre toga oslobodio. Razveo se, potom se ozenio drugom zenom i ubrzo su oboje postali zavisni od kokaina. Vozio je "mercedes", ziveo je u lepoj kuci na plazi, ali je bio potpuno ocajan. Nedavno me je posetio, sav u suzama. Zeleo je da se vrati Gospodu, ali nije mogao da odustane od svoje novostecene nezavisnosti! Hvala Bogu, na kraju je to ipak ucinio. Crkva je puna propalih svestenika koji su se umorili od toga da zavise od Gospoda i drugih ljudi. Mnogi odlaze iz crkve bas radi tog poslednjeg, velikog ulova - ali se samo nekolicina njih vraca!

Te noci Petar i ostali ucenici nisu nista ulovili!

Dok je Isus stajao na obali, znao je sta se nalazi u Petrovom srcu. Rekao je: "Bacite mrezu sa desne strane camca i naci cete" (Jovan 21:6). Gospod je zeleo da dopusti Petru da dodje do tog velikog ulova - ali i da ucini da se ovaj zbog toga ocajno oseca! Stavise, Petar je od svega toga na kraju pobegao.

Petar na obali nije prepoznao Isusa. Bio je tako uzbudjen kada je mreza pocela da se puni, da je razmisljao: "Sada smo uspeli! Kakav ulov!". Ali voljeni ucenik Jovan je bio u camcu - i on je shvatio. Video je ko stoji iza takvog blagoslova. Sapnuo je Petru: "Brate, ovo je Gospodnje delo. On nam nesto govori na ovaj nacin. Ovaj blagoslov je ispit!". Pismo kaze: "Tada rece Petru onaj ucenik koga je Isus ljubio: to je Gospod" (Jovan 21:7).

Petar je spustio pogled i ugledao kako se mnostvo riba pracaka pred njim - i pustio je mrezu iz ruku. To je bio najveci ulov u njegovom zivotu! Mreza se gotovo kidala... ali nesto je dotaklo njegovo srce. Setio se Isusovog poziva: "Vi cete biti moji ribari. Lovicete ljude za mene! Hodite - sledite me!". Petar je iznenada video kako je sve to bilo pogresno i uzaludno. Sada je znao da ga ni hiljadu takvih ulova ne bi zadovoljilo. Ni najveca flota ribarskih brodova mu ne bi bila dovoljna. Nikada vise ne bi mogao da bude zadovoljan necim sto bi sam radio u ovom svetu. Duboko u sebi ponovo je cuo Isusov poziv - i rekao je sebi: "Necu dopustiti sebi da ponovo postanem zaroblj!0 enik ove ribarske mreze i camca. Zelim da budem Isusov zarobljenik! Zelim da lovim ljude!". "Simon Petar, pak, cuvsi da je to Gospod, opasa se ogrtacem, jer bese go, i skoci u more" (Jovan 21:7).

Tako mi je drago da je Isus Petra blagoslovio tim poslednjim, velikim ulovom. Ispit ljubavi prema Hristu ne sastoji se u tome da pokusas nesto, ne uspes, i potom mu se vratis. Dokaz prave ljubavi je da bas onda kada imas najvecu priliku da uspes sve ostavis i postanes Hristov zarobljenik! Gresnici iz ostalih camaca bi za Petra verovatno rekli da je lud: "Petre, pa mogao si sve da ih ulovis! Ovo ti je bila velika prilika. Sve ti je bilo nadohvat ruke. Glup si sto si otisao bas kada si imao takvu priliku!". Ali Petar je otplivao do Isusa, misleci samo na reci svoga Gospoda: "Jer sta ce koristiti coveku ako sav svet dobije, a zivotu svome naudi?" (Matej 16:26).

Kada su svi dosli do obale, Isus je rekao Petru da pomogne drugima da donesu ribu. Gospod je posmatrao ovoga ucenika dok je pomagao u brojenju riba: 153 velike! Da li je ovde Petrovo srce zaigralo poslednji put? Isus ga je pogledao i upitao: "Simone Jovanov, ljubis li me vise od ovih?" (Jovan 21:15), misleci pritom na svu ribu koju je ovaj ulovio. To za mene uvek vazi! Bas kada pomislim da sam dobio bitku nad materijalizmom - kada ispustim sve iz ruku i otplivam do Isusa - tada ponovo nastupa bitka.

Ljubljeni, to je pitanje koje se bas sada svima nama postavlja! Naravno da volim Isusa, kazes. Ali da li ga volis vise od... vise od svog najveceg ulova - kojeg si cekao celoga zivota? Vise od novca? Vise od uspeha? Vise od postovanja i casti? Vise od svih tvojih kuca, zemlje i imanja? Da li si spreman da poput Petra iskocis iz camca, otrcis Isusu i ostavis za sobom svoju nezavisnost? Vidis, Petru su ovde bile stavljene lisice - i on je postao zarobljenik Gospoda Isusa Hrista. Ako nisi njegov zarobljenik, kada se tvoji ciljevi suprotstave Gospodnjim uvek ces na prvo mesto staviti svoje interese!

Isus je u ovom stihu Petru govorio: "Pokazacu ti kuda ides, sada kada si odustao od toga da budes nezavisan. Kako budes rastao u Gospodu, kako dani budu prolazili a ti budes sazrevao, hodaces sa mnom rasirenih ruku. A ja cu te svezati (to jest, pripremiti za akciju) svojim lisicama. Bices moj zarobljenik, cinices moju volju, pustices da te ja vodim - cak i tamo gde ne zelis da ides! Ispruzi ruke, Petre. Kazes da me volis? Onda budi moj zarobljenik. Pusti da te ja vodim i upravljam!".

Vidis, Isus je znao da Petar u stvari ne zeli da ide neznaboscima; on nije zeleo da ode u Kornilijevu kucu. Ali naucio je da ispruzi svoje ruke, prihvati lisice i vodjstvo Duha! Na kraju je ipak otisao u Kornilijevu kucu - pod vodjstvom Duha - i tako je Hristovo evandjelje stiglo medju neznabosce! "Drugi ce te... odvesti kuda neces" (Jovan 21:18). Gospod ce te voditi! On ce te uzeti, staviti svoj oklop na tebe i odvesti tamo gde se nikada nisi nadao da ces ici!

Ako zaista, iz srca, mozes reci: "Da, ja volim Isusa vise od svega sto imam, vise i od sopstvenog zivota" - onda ispruzi svoje ruke! Daj mu da ti stavi lisice i zavapi mu: "Evo me, uzmi me! Daj da budem zarobljenik tvoje volje. Odricem se svoje nezavisnosti i sve svoje materijalne blagoslove stavljam pred tvoje noge".

Oni koji odbiju da se pokore ce razgneviti Gospoda - i propustice Jagnjetovu svadbu! Poslusajte sta kazu oni koji odbijaju da se predaju: "Tada pocese svi odreda da se izgovaraju" (Luka 14:18).

U ovoj prici je taj covek koji je priredio veliku veceru zapravo Bog. Vecera je svadbeno veselje u cast Mlade i Mladozenje - njegovog Sina! Sveti Duh se sada krece po svetu i poziva zvanice da se pripreme i dodju, "jer je vec sve gotovo" (stih 17). Ali svi se izgovaraju!

Koji je tvoj izgovor sto ne reagujes na ovaj poslednji poziv da sve ostavis i spremis se za svadbeno veselje? Da li se spremas za neki veliki ulov? Da li si svezan materijalistickim potrebama ili karijerom? Da li ces ti biti taj koji se izgovara ako se Isus vrati sledece nedelje?

Razmisli o ovoj prici: oni nisu imali vremena za Gospoda! Sve njihovo vreme, misli i energija bili su usmereni na supruznike, porodice, imanja, zemaljske stvari i ljubavi! Hiljade i hiljade hriscana u ovim poslednjim danima gneve Gospoda. Propustice svadbeno veselje jer su upleteni u stvari ovoga sveta. "Tada se domacin rasrdi i rece... nece okusiti moje vecere nijedan od onih koji su bili pozvani" (Luka 14:21,24).

Sveti, ovde je u pitanju vecni zivot! Bog ovde govori o sudu! Molite se sa mnom: "Gospode, ne zelim da moj duh bude nezavisan. Pruzam ti svoje ruke. Stavi mi lisice i baci njihov kljuc!".

Ljubljeni, nemojte biti zaljubljeni u svet u ovim poslednjim vremenima! Pokori mu se, predaj mu se - lovi ljude, ne trci za sopstvenim planovima. A onda se pripremi za veliko slavlje sa Mladozenjom na Jagnjetovoj svadbi!

---
Upotrebljeno sa dozvolom World Challenge-a, P.O. Box 260, Lindale, TX 75771, USA