Ziveti Po Sudbini

Sta je sudbina? Jednostavno receno, to je Bozji cilj za tvoj zivot. To je tebi odredjena ili dodeljena buducnost. Sudbina je ono sto ti je Bog po svojoj volji odredio da budes ili postanes.

Rastuzim se kada u Pismu citam o mnogim Bozjim ljudima i zenama koji su promasili svoju sudbinu. Bog je svakome od njih odredio rad i sluzbu - ali oni su na kraju odbacili njegov plan. Dobro su poceli i jedno vreme su isli u sili svoga poziva. Ali na kraju su umrli u sramoti, promasivsi Bozji cilj za njihove zivote!

Sam Bog je izabrao Saula da izvede Izrailj iz filistejskog ropstva. Kada je prorok Samuilo prvi put ugledao Saula, Gospod je rekao: "...Eto coveka za kojega ti rekoh; taj ce vladati mojim narodom" (1. Samuilova 9:17). Gospod je govorio: "Dobro pogledaj, Samuilo. Ovog coveka sam izabrao da vodi Izrailj!". Nije Samuilo izabrao Saula. Nije ga izabrao Izrailj. Bog je bio taj koji je rekao: "Ja sam izabrao ovog coveka!". Biblija kaze o Saulu: "I sici ce na te duh Gospodnji, te ces prorokovati s njima, i postaces drugi covek" (1. Samuilova 10:6).

Zaista, Bog je dotakao Saulov zivot i promenio ga: "...Bog mu dade drugo srce..." (9. stih). Tada mu je Samuilo rekao nesto divno: "Bog je s tobom" (7. stih). Drugim recima: "Idi s pouzdanjem, Saule - jer je Bog s tobom!".

Saula je odabrao Bog; Sveti Duh ga je pokrenuo; dobio je duh prorostva, a Bog ga je odredio da vodi Izrailj. Sta se lepse moze reci o njemu? I Saul je lepo poceo. Ziveo je po svojoj sudbini, hodajuci u Bozjem strahu. Ubrzo je u velikom boju pobedio Amonce. Ljudi su se vratili kuci slaveci Boga i govoreci: "...Koji je ono sto rece: zar ce Saul carovati nad nama? Dajte da ih pogubimo. Ali Saul rece: da se ne pogubi danas niko, jer je danas Gospod ucinio spasenje u Izrailju" (11:12-13).

Saul je bio car nad Izrailjem. Ipak, jedna od najtragicnijih scena iz celog Pisma je kada je ovaj covek poceo da otpada od Boga. Sledio je svoju sudbinu samo za kratko vreme - a Bog je nameravao da Saul ceo svoj zivot prozivi uz njegove blagoslove. Bog je zeleo da Saul bude upamcen kao covek koji je izbavio Izrailj od Filisteja. Ali Saul je promasio svoju sudbinu! Poceo je da popusta svojoj potrebi za ljudskim aplauzima i prihvatanjem. Napravio je kompromise da bi to i zadobio - i promasio je plan koji je Bog imao za njega.

Tako je tuzno videti Saula na kraju njegovog zivota. Dok se spremao za jednu od najvecih bitaka Izrailja, njegovo srce je bilo pometeno strahom. Na kraju je zatrazio savet zle vracare iz Endora! Rekao joj je: "...Bog je odstupio od mene, i ne odgovara mi vise ni preko proroka, ni u snu..." (28:15).

Saul je sam priznao da Bog vise nije s njim. Kakva uzasna pomisao! Neko moze biti pozvan da ucini nesto veliko, bozansko, da hoda u Bozjim blagoslovima i pomazanju - a da onda iznenada skrene i pocne da sluzi sam sebi, da bi ga na kraju Bog napustio. Tako je bilo i sa Saulom. Ovaj car je na kraju pao nicice pred vracarom. I umro je u sramoti, napusten od Boga. Na njegovom grobu bi moglo stajati zapisano: "Covek koji je promasio svoju sudbinu".

Samson je jos jedan tragican lik iz Starog zaveta. Njegova sudbina je bila poznata jos pre nego sto se rodio. Kako Pismo kaze, "...On ce poceti izbavljati Izrailja iz ruku filistejskih" (Knjiga o sudijama 13:5). Andjeli su najavili rodjenje ovog coveka, a njegovim roditeljima su dali detaljna uputstva kako da ga podizu. Samson je trebalo da bude nazirej, sto znaci da je trebalo da bude u Bozjoj sluzbi celog zivota. Nije smeo da pije vino niti da sece svoju kosu. Nije smeo da dotakne nista mrtvo. Nije cak smeo ni da ide na sahranu bliskih rodjaka.

Samson je bio strogo obucavan. Jos kao mladic je poceo da oseca kako ga pokrece Bozji duh: "I Duh Gospodnji poce hoditi s njim..." (25. stih). Znam kako to izgleda. Sveti Duh me je prvi put dotakao na jednom sastanku kada sam imao osam godina. Nastavio je da me dotice i u mladosti. Odlazio bih u svoju sobu i molio se, i tada bih osetio kako Bozji Duh silazi na mene.

Pitam te: sta Sveti Duh prvo uradi kada nas dotakne? Svedoci nam o grehu, pravednosti i sudu. Tada nas vodi, tesi, uci i moli se za nas kroz plac i uzdahe.

Budi siguran da je Bozji duh dotakao Samsona. On ga je takodje ucio, vodio i tesio. Da si sreo Samsona kada je imao devet ili deset godina, verovatno bi ti rekao: "Bog je rekao da sam poseban. Rekao je da je andjeo najavio moje rodjenje. Bozji duh je na meni, i pozvao me je da budem nazirej. Jednog dana cu Izrailju pomoci da se oslobodi!". Samson je znao svoju sudbinu. Bio je rodjen radi jednog cilja - da oslobodi Izrailj od Filisteja. Samson je dvadeset godina sledio svoju sudbinu. Sudio je Izrailju i pravio probleme Filistejima, dajuci svome narodu tracak nade.

Moras shvatiti - Samsonova snaga nije bila u njegovoj kosi, vec u Bozjem duhu koji je bio na njemu. Pismo kaze da je Sveti Duh dolazio na Samsona, i on bi tada cinio podvige. Bez tog Duha, on bi bio slab kao ti ili ja.

Bog je nameravao da ostatak Samsonovog zivota blagosilja jos vecim pobedama. Planirao je da njegov Duh ostane na Samsonu do poslednjeg casa. Istorija bi tada rekla o Samsonu: "Bio je veran do kraja. Ucinio je sve sto mu je Bog odredio da ucini - ziveo je i umro u Gospodnjoj casti. On je ostvario svoju sudbinu!".

Ali nije bilo tako. Samson je napustio svoju sudbinu - jer je njegovo srce potamnelo od greha! Spolja je izgledao sveto, ali jurio je za bludnicama. Kada je posao k Dalili, znao je da se igra sa opasnoscu. Iako ga je Duh doticao, ovaj covek nikada nije dopustio Duhu da dotakne njegovo unutrasnje bice. U Samsonu nije zivela istina.

Ovo je jos jedna tragicna prica o coveku koji je promasio svoju sudbinu. Nakon sto je dvadeset godina hodao u Bozjem pozivu, Samson je poceo da otpada. Postao je bludan - i njegov narod je prestao da ga postuje. Trebalo je da zivi u dostojanstvu, da bude sud za cast. Trebalo je da dobija bitku za bitkom. Trebalo je da citamo o tome kako je Samson bivao sve snazniji i veci u sili i pomazanju Bozjeg Duha.

Umesto toga, citamo o coveku koji je zavrsio kao najbedniji slabic u biblijskoj istoriji. Na kraju vidimo Samsona kako svezan u jarmu poput slepog vola radi u filistejskom mlinu. Neznabosci mu se smeju, a njegov narod se okrenuo protiv njega.

Cak i kada je na dan svoje smrti srusio filistejski hram, to nije predstavljalo veliku pobedu. Zasto? Zato sto je zeleo licnu osvetu. Njegova molitva nije bila da osveti Bozje ime. On se, naprotiv, molio: "Boze, daj mi jos jednom snagu - da osvetim moje oci!".

Samson je umro u krajnjoj zabludi, promasivsi svoju sudbinu. I na njegovom grobu bi moglo biti napisano "Covek koji je promasio svoju sudbinu".

Ako je neko ikada bio covek sudbine, onda je to bio Solomon. Bio je najmudriji, najbogatiji, najpostovaniji covek svoga vremena. Njegova sudbina je bila jasna. Trebalo je da bude car koji bi jednom zauvek oslobodio Izrailj idolopoklonstva! Solomon je obecao i svom ocu i Gospodu da ce oboriti svakog idola u zemlji. Izvesno vreme je hodao u svojoj sudbini. Jednom prilikom ga je posetila savska kraljica, koja je ostala bez daha kada je videla njegovo strahopostovanje dok je ulazio u hram. Ali u Solomonovom zivotu se nesto desilo - i on je takodje promasio svoju sudbinu!

Ovaj covek je nagomilao otprilike 900 zena i naloznica, od kojih su mnoge bile iz drugih naroda. A da bi ih odobrovoljio, sagradio je "ulicu sa ambasadama", tj. jedan mnogobozacki hram za drugim. Uskoro je covek koji je bio pozvan da oslobodi Izrailj od idolopoklonstva i sam postao idolopoklonik. Pratio je zene kada su isle u hramove i klanjale se idolima.

Solomon je na kraju promasio svoju sudbinu - postao je razocaran, oronuo, nemoralan covek. Otisao je u vecnost s recima: "Sve je tastina i muka duhu. Sve je bezvredno!".

I car Ozija je, poput Solomona, promasio svoju sudbinu. Ovaj covek je dosao na presto sa 16 godina, a njegova sudbina je bila da bude jedan od najvecih Judinih careva. Prorok Zaharija ga je savetovao.Gospod mu je davao vizije. Bog ga je mocno blagoslovio. Biblija kaze da je Ozija trazio Gospoda - a Bog je dao da Ozija napreduje i postane snazan: "I Bog mu pomaze..." (2.Knjiga dnevnika 26:7). "... i raznese se ime njegovo daleko, jer mu se divno pomagase dokle osili" (15. stih).

Ozija je, posle Solomona, imao najveci ugled od svih Judinih careva. Bog ga je pomazao. Doneo je probudjenje u zemlju oborivsi idole i hodeci po Bozjoj reci. Kada je ovaj hrabri car isao kocijama niz ulicu, ljudi su ga gledali sa strahom i postovanjem. Dobijao je poklone i priloge iz svih krajeva sveta.

Ali Pismo kaze: "Ali kad osili, ponese se srce njegovo te se pokvari, i sagresi Gospodu Bogu svojemu, jer udje u crkvu Gospodnju da kadi na oltaru kadionom" (16. stih). Ponos je savladao ovog coveka sudbine. Zeleo je da bude i svestenik i car! U svojoj neposlusnosti Ozija je usao u hram i poceo da kadi pred oltarom. Zbog ovoga je bio ukoren, i kada se naljutio zbog toga, njegova ruka je pocela da se susi. Odjednom je postala gubava. Ozija je morao da bude izbacen iz Bozjeg hrama.

O, kakva sramota! Jedan od najvecih, najbogatijih careva Jude morao je biti izolovan. Bio je odveden u malu kucu u kojoj je proveo ostatak zivota kao gubavac: "I osta car Ozija gubav do smrti svoje, i sedjase u odvojenom domu gubav, jer bi odlucen od doma Gospodnjega..." (21. stih). Ozija je umro u izolaciji - bez Bozjeg blagoslova!

Kada je ovaj jednom veliki covek umro, trebalo je da se oko njega okupi mnostvo ljudi. Njegova smrt je trebalo da donese cast Bozjem imenu. Umesto toga, Ozija je umro od kuge skoro nepoznat. Ozija je promasio svoju sudbinu!

U Starom zavetu je bilo mnogo sudbina, jer je bilo mnogo careva, svestenika, proroka i svetaca. Cak i oni najnizi - oni koji su pozvani da budu sluge, pastiri, ili da prave satore - imali su svoju sudbinu. A njihovi zivoti treba da nas pouce. Treba da ucimo iz gresaka ovih svetaca koji su ispunili ili promasili svoju sudbinu.

Ali ne mozemo porediti nasu sudbinu sa sudbinom bilo koga iz Starog zaveta. Vidis, u Novom zavetu Bog je ucnio sasvim novu stvar. On vise ne posmatra nasu sudbinu onako kako je to cinio u Starom zavetu. Od krsta Isusa Hrista nadalje, njihovi zivoti nemaju veze sa nasom sudbinom.

Na krstu je Bog okupio sve individualne sudbine covecanstva u jednom velikom cilju - i sve ih je postavio u svome Sinu: "... Da sve sastavi u Hristu, sto je na nebu i sto je na zemlji, u njemu!" (Efescima 1:10). Bog je okupio sve nase sudbine u Isusu - da bi njegov Sin imao prvesntvo!

Danas vise nema individualnih sudbina, vec je jedna sudbina za sve verne. Da, imas sudbinu - i ona je ista kao i moja. Nije vazno da li si kelnerica ili kapetan prekookeanskog broda. Svi imamo istu, predodredjenu sudbinu koja nam je data pre nego sto je svet stvoren.

Kakva je to jedina, velika i slavna sudbina data svecima poslednjih dana? Apostol Pavle nam to otkriva u poslanici Efescima: "U njemu nas je izabrao pre postanja sveta, da budemo sveti i pravedni pred njim. U ljubavi nas je po svojoj volji napred odredio da kroz Isusa Hrista budemo njegovi sinovi i da hvalimo slavnu blagodat njegovu, kojom nas je obdario u svome milome Sinu" (Efescima 1:4-6). U sustini, Bog kaze: "U poslednjim danima, u punini vremena, imam jedan bozanski cilj. A taj cilj je da svaki moj sledbenik bude usvojen kroz Isusa Hrista, i da zivi bez krivice, kao slava i cast mome imenu! "U njemu smo i naslednici postali, mi koji smo po volji onoga koji sve cini po odluci volje svoje, napred odredjeni, da budemo na hvalu slave njegove, mi koji smo se napred uzdali u Hrista" (11. i 12. stih).

Nasa sudbina je da budemo Bozje usvojeno dete! Usvojio nas je nebeski Otac - i djavo vise nema nikakva prava na nas. Sada treba da zivimo za naseg Gospoda, bez krivice i u svetom zivotu, po sili Bozjeg Duha. Nas jedini cilj na ovmo svetu je da mu nasi zivoti daju slavu i cast!

Shvatas li sta Pavle ovde kaze? Nicija sudbina se ne meri po dobrim delima, podvizima i uspesima. Nicija sudbina nije da gradi uspesne sluzbe, institucije i crkve. Mozda ces reci: "Stani malo, brate Dejvide. Hoces da kazes da tvoja sudbina nije bila da stvoris Tin Celindz, sluzbu za narkomane i alkoholicare? Hoces da kazes da nije bila tvoja sudbina da dodjes u Njujork i osnujes crkvu na Tajms skveru?". Hvala Bogu da mi je dopustio da budem zacetnik ovih dela. Danas u svetu postoji oko 300 Tin Celindz centara za rehabilitaciju. A sada, na raskrscu svetova, Brodveju, postoji centar za slavljenje Isusa. Ali nijedna od ovih stvari nije bila moja sudbina!

Moja sudbina nema mnogo veze sa stvarima koje mi je Bog dopustio da ucinim. Moja sudbina je oduvek bila da dosegnem izgubljene duse i dovedem ih u puninu Isusa, u Bozju slavu. Moja sudbina je takodje bila da budem usvojeno Bozje dete - da zivim bez krivice pred svetom, njemu na slavu i cast.

Nista se nije promenilo kada sam dosao u Njujork. Moja sudbina je i dalje da gradim Hristovo telo - i da hodam pred Gospodom kao njegov usvojeni sin! Jednoga dana nijedna zgrada koju je nasa sluzba izgradila nece vise postojati - ni instituti, ni biblijske skole, ni centri za oporavak. Sve ce propasti i nestati. I na Sudnjem danu necu imati nijednu od tih stvari uz sebe.

Ove sluzbe su jednostavno "Gospodnji teret", koji nam je Bog dozvolio da ponesemo dok hodamo po njegovoj savrsenoj volji. Verujem da je blagoslovio ove sluzbe jer smo ziveli po nasoj sudbini.

Bog ne trazi od tebe neko veliko delo. Biblija jasno kaze: "Pokazao ti je, covece, sta je dobro; i sta Gospod iste od tebe osim da cinis sto je pravo i da ljubis milost i da hodis smerno s Bogom svojim?" (Mihej 6:8).

Pavle je bio siguran u to kakva je njegova sudbina. "... Da bismo svakoga coveka nacinili savrsenim u Hristu. Zato se i trudim i borim po njegovoj moci koja u meni silno radi" (Kolosanima 1:28-29). To je i moja sudbina jer sam Bozji sluga. Moja sudbina je da se vise i vise preobrazavam u Isusov lik - i da vidim tebe kako sve vise postajes nalik njemu!

Zao mi je mnogih mladih svestenika koji me zovu, pisu mi i posecuju me. Vecina tezi da prozivi sudbinu po svome telu. Neki od njih vode male crkve, izlivajuci svoje srce zajednici. Ali tada u njihov grad moze doci drugi pastir i iznenada izgraditi crkvu sa 1000 clanova. Ovi mladici se tada porede sa novopridoslim i misle: "Moja sudbina je sigurno da cinim velike stvari, kao sto ih i on cini. Sta nije u redu sa mnom? Zasto nisam blagosloven vecim rezultatima? On privlaci mnostvo ljudi - a kod mene svake nedelje dolazi samo sacica".

Oni ne shvataju da to nije njihova sudbina! Njihova sudbina je da bolje upoznaju Hrista - da Bozja ruka bude nad njima - da u svom gradu hodaju bez krivice pred njim. Covek sa istinskom silom je onaj koji licno poznaje Hrista!

Gledam kako se mnogi hriscanski muzicari trude da nadju odobravanje kod ljudi, nadajuci se da je njihova sudbina da napisu hit koji ce ih odvesti na vrh. Isto tako, hriscanski pisci zele da napisu veliku knjigu. A mnogi hriscani - poslovni ljudi traze nesto po cemu ce postati posebni u svom polju.

Ali, ljubljeni, ako zelis da sledis svoju sudbinu, jedino sto ce te izdvojiti od ostalih je tvoja ceznja da nadmasis sve druge u svom poznanju Isusa. Niko nece provoditi vise vremena s njim od tebe; niko nece revnosnije prihvatiti njegovo divno usvojenje. To znaci biti velik!

Sada ne govorim svestenicim, vec ostalim ljudima. Hocu da pokazem sta to znaci ici po utvrdjenoj sudbini.

Hriscanine, nije vazno koliko si uspesan van tvog doma. Promasices svoju sudbinu ako ne postajes sve vise i vise nalik Isusu u svom domacinstvu. Ako ne postajes sve blazi, ljubazniji i saosecajniji u svojoj porodici - ako kod kuce ne rastes u ljubavi i poznanju Hrista - promasujes svoju sudbinu!

Zene i majke: pre nego sto je svet postojao, Bog je predvidio da budes u ovo vreme na ovom mestu. On je znao tvoju adresu. Imao je odredjeni plan za tvoj zivot! Mozda se neki put pitas: "Pa ja sam samo domacica. Samo kuvam, cistim kucu i podizem decu. Kako to moze biti sudbina?". Ali ne shvatas kako je vazno tvoje mesto u Bogu. Prestavljas veliki uspeh u njegovim ocima ako mozes jednog dana da stanes pred njega i predstavis mu svoju decu u pravednosti!

Bog je oduvek znao koliko ce ti dece pozajmiti. Znao je njihova imena i karaktere. Zna koliko imaju dlaka na glavi. I odredio je tebe da ih podizes u kuci ispunjenoj Isusovom silom i njegovom prisutnoscu! Tvoja deca nisu igracke niti zive lutke. Ona su Bozja investicija koju ti je on poverio. Ona su deo tvoje sudbine!

Pitam te: da li tvoja deca kazu deci tvojih suseda: "Moja majka se moli za mene. Draga je prema meni", ili kazu: "O, covece, opet pocinje - ubi se od vikanja!". Da li te muz gleda sa velikim postovanjem? Da li ti kaze: "Mozda se po necemu razlikujemo, ali uvek osecam da zelis da iscelis, ne da se svadjas. Uvek se okreces molitvi!".

Tvoja sudbina je da podignes decu u domu gde je molitva nesto uobicajeno - gde su tvoj zivot i brak slava Bogu.

Muzevi i ocevi: mozes li zamisliti zenu kako o tebi govori: "Moj muz je ljudsko bice. I on pravi greske. Ali on je covek molitve - i sve vise je nalik Isusu! On sprovodi u delo ono o cemu propoveda. Znam to, jer je svakoga dana sve ljubazniji i nezniji prema meni i vise brine za moje potrebe".

Ne hvalim se, ali jedno od najvecih uzbudjenja u mom zivotu je bilo kada je moja zena Gven rekla: "Dejvid je razdrazljiv, ali radi na tome. Ne zanima me sta drugi kazu - ja znam da on hoda sa Bogom". Nadam se da ce ljudi moci da tako govore o meni sve dok ne umrem. To je sudbina!

Mnoge zene svestenika su mi rekle: "Jedino sto mogu je da sedim u crkvi i slusam muza kako propoveda. On se uvek osmehuje zajednici, ali je kod kuce sebican i los prema meni. Dodje mi da vristim!".

Znam jednog svestenika koji je cinio velike stvari za Boga. Napisao je mnogo divnih knjiga. Izgradio je ustanove u zemlji i inostranstvu. Iz celog sveta je dobijao pozive da ide i govori. Zvali su ga "covek vere i vizije - covek sudbine".

Ali jednog dana me je nazvao njegov sin, mladi svestenik. Rekao je: "Brate Dejvide, povredjen sam. Moj tata nije ono sto ljudi misle da je. On uopste ne ume da kaze istinu! Vecina prica o cudima koje nam govori su lazi. Kada sam ga pitao o tome, priznao mi je. Ali nije odustao od toga!". Na kraju sam govorio sa ocem. Rekao mi je: "Da, Dejvide. Ja sam lazov. Cak vise ni sam ne znam sta je istina". Molio sam se s njim - ali nista se nije promenilo. Njegov sin me je kasnije nazvao i rekao da je stanje jos gore. Njegov otac se ocigledno predao svom grehu.

Ovaj covek nije covek sudbine. Kada bude stajao pred Gospodom na sudu, sva njegova dela ce izgoreti, sve njegove knjige ce ga osuditi. Njegova sudbina je bila da lici na Isusa - da raste u svetosti, pravednosti, cistoti, bez lazi. Moze se hvaliti kako je "covek sudbine". Ali on je promasio svoju pravu sudbinu!

Toliko mnogo hriscana tezi tome da postigne divne stvari za Boga. Ali Gospod sve svodi na jednu prostu stvar: da li se menjas iz slave u slavu? Da li sve vise postajes nalik Isusu? "Jer koje napred izabra, one napred i odredi da budu jednaki slici Sina njegovog, da bi on bio prvenac medju mnogom bracom" (Rimljanima 8:29).

Na Sudnjem danu nece biti ni reci o mocnim delima. Nece biti zabelezena licna slava, uspeh ni ljudska dostignuca. Umesto toga, pitanje ce glasiti: "Da li si rastao u Hristu? Da li si dopustio Svetom Duhu da te pouci da sluzis drugima, da odustanes od svojih zahteva? Kakav si bio u svojoj kuci?".

Da li zivis po svojoj sudbini? Da li si vise nalik Isusu nego prosle godine? Da li je tvoj brak bolji ili gori? Da li tvoja deca misle da si nezan i ljubazan ili da si gundjalo? Da li ljudi koji te znaju vide u tebi Hristovu ljubav?

Sta ce pisati na tvom grobu: "Covek koji je promasio svoju sudbinu", ili "Covek koji je ponizno hodao sa Bogom"?