Ova poruka govori o svemocnoj sili Bozjeg prisustva - i o tome kako mozemo zadobiti tu silu! Pismo nam u bezbroj primera pokazuje kako ta sila njegovoj deci daje snagu da zive za njega. Jedan od najboljih primera nalazimo u Mojsijevom zivotu.
Hriscanski zivot nije uvek lagodan. Svaki vernik ce imati lose dane, bez obzira na to koliko je svet. U stvari, verujem da ce jednoj osobi, sto je ona duhovnija, losi dani biti mucniji i tezi.
Srecom, vecina hriscana zna da Isus nije Spasitelj samo u "dobrim vremenima". On je sa nama ne samo kada nam je dobro, vec i kada prolazimo kroz lose dane. Kada dodju teska vremena, on ne odlazi, govoreci "Vraticu se kada se sredis". Ne, on je veran i brizan u svako doba. Njega pogadja sve sto osecamo kada nam je tesko.
Verujem da postoji samo jedna stvar koja nas moze odrzati u dolazecim teskim vremenima, a to je razumevanje Bozje slave. Ovo ti mozda zvuci kao neki uzviseni koncept koji je najbolje prepustiti teolozima. Ali ubedjen sam da pitanje Bozje slave ima stvarnu, prakticnu vrednost za svakog istinskog vernika. Kada shvatimo taj koncept, otvaramo vrata pobednickom zivotu!
Vec sam pronasao dve vazne istine u vezi sa ovim:
1. Bozja slava je otkrivenje prirode i bica naseg Gospoda
Cuo sam da je jedan svestenik rekao: "Stari zavet nije bitan za vreme u kome zivimo. Nema potrebe da ga i dalje proucavamo". Kako je samo pogresio! Jedan od razloga zbog kojih volim da citam Stari zavet je taj sto on na jednostavan i prost nacin objasnjava Novi zavet. Starozavetne price su pune nagovestaja vecnih istina koje mozemo videti u zivotima ljudi koji su stvarno postojali. Na primer - u Starom zavetu Izrailj predstavlja hriscanina, a Egipat predstavlja svet. A Izrailjev put kroz divljinu predstavlja duhovni put nas hriscana.
Sta je sudbina? Jednostavno receno, to je Bozji cilj za tvoj zivot. To je tebi odredjena ili dodeljena buducnost. Sudbina je ono sto ti je Bog po svojoj volji odredio da budes ili postanes.
Rastuzim se kada u Pismu citam o mnogim Bozjim ljudima i zenama koji su promasili svoju sudbinu. Bog je svakome od njih odredio rad i sluzbu - ali oni su na kraju odbacili njegov plan. Dobro su poceli i jedno vreme su isli u sili svoga poziva. Ali na kraju su umrli u sramoti, promasivsi Bozji cilj za njihove zivote!
"Dobro mi je sto stradam, da se naucim naredbama tvojim" (Psalam 119:71).
Mozda se, poput mene, pitas - kakva je ovo teologija? Dobro je za mene da budem u nevolji?
Hebrejska rec za "stradanje" znaci "zastrasen, u nevolji, patnji, ponizen, uprljan, povredjen, oslabljen, tuzan. Kada ovo znacenje stavite u stih, on glasi: "Dobro mi je sto sam zastrasen, u nevolji, u patnji, ponizen, uprljan, povredjen, oslabljen, tuzan. I to sve iz jednog razloga - da naucim Bozje naredbe!"
Isus je rekao: "Neka se ne uznemirava vase srce i neka ne strahuje" (Jovan 14:27). Ipak, cinjenica je da su mnogi hriscani uznemireni - i zive u strahu! Mnogi od njih su ispunjeni panikom, nemirom i ne spavaju nocima. Isus je u istom stihu rekao i sledece: "Ostavljam vam mir, dajem vam svoj mir". Pa ipak, malo je vernih koji mogu iskreno reci da je njihov um uvek, u potpunosti, ispunjen mirom. Kod mnogih taj mir dolazi i odlazi, ostavljajuci ih zabrinutima, uznemirenima i iscrpljenima stresom.
"Vino je podsmevac i silovito pice nemirnik, i ko god za njim luta nece biti mudar" (Price 20:1).
Primio sam pismo od jednog brata u Hristu koji verovatno za sebe tvrdi da je pravedan covek. Ali u njegovim recima upucenim meni bilo je gorcine:
Ovo sto cu sada reci ce vas mozda sokirati, ali ja u to verujem celim srcem: najtvrdja srca na svetu ne nalazimo medju nevernima, vec medju Bozjom decom!
