Ako ozbiljno hodas s Bogom, onda zelis da upoznas svog nebeskog oca. I tako, mozes proucavati njegovo velicanstvo, silu, slavu. Ali da li poznajes ljudsko lice svoga Gospoda? Mozda se pitas sta to znaci. Na kraju krajeva, znamo da je Bog duh i da ga ne mozemo videti. Pismo jasno tvrdi: "Boga nikad niko nije video..." (Jovan 1:18). Kako onda Bog moze imati ljudsko lice?

Primio sam pismo od jednog brata u Hristu koji verovatno za sebe tvrdi da je pravedan covek. Ali u njegovim recima upucenim meni bilo je gorcine:

Cuo sam da je jedan svestenik rekao: "Stari zavet nije bitan za vreme u kome zivimo. Nema potrebe da ga i dalje proucavamo". Kako je samo pogresio! Jedan od razloga zbog kojih volim da citam Stari zavet je taj sto on na jednostavan i prost nacin objasnjava Novi zavet. Starozavetne price su pune nagovestaja vecnih istina koje mozemo videti u zivotima ljudi koji su stvarno postojali. Na primer - u Starom zavetu Izrailj predstavlja hriscanina, a Egipat predstavlja svet. A Izrailjev put kroz divljinu predstavlja duhovni put nas hriscana.

U 1. Petrovoj poslanici nalazimo jedan od najvaznijih stihova u Pismu. Apostol govori o potrebi da se nasa vera iskusa: ... "da bi se vrsnoca vase vere nasla kao dragocenija od propadljivog zlata koje se vatrom kusa, na hvalu i slavu i cast kada se pokaze Isus Hristos" (1. Petrova 1:7). U istom odlomku nam Petar govori sta mozemo da ocekujemo u tim trenucima kusnje: "...posto ste sada zamalo, ako tako treba da bude, ozalosceni razlicitim iskusenjima" (6. stih). Grcka rec za "kusanje" ovde znaci "ispitivanje kroz teskoce i neprilike". Jedan prevod kaze ovako: "staviti u nevolju radi probe".