Ova poruka govori o svemocnoj sili Bozjeg prisustva - i o tome kako mozemo zadobiti tu silu! Pismo nam u bezbroj primera pokazuje kako ta sila njegovoj deci daje snagu da zive za njega. Jedan od najboljih primera nalazimo u Mojsijevom zivotu.
Hriscanski zivot nije uvek lagodan. Svaki vernik ce imati lose dane, bez obzira na to koliko je svet. U stvari, verujem da ce jednoj osobi, sto je ona duhovnija, losi dani biti mucniji i tezi.
Srecom, vecina hriscana zna da Isus nije Spasitelj samo u "dobrim vremenima". On je sa nama ne samo kada nam je dobro, vec i kada prolazimo kroz lose dane. Kada dodju teska vremena, on ne odlazi, govoreci "Vraticu se kada se sredis". Ne, on je veran i brizan u svako doba. Njega pogadja sve sto osecamo kada nam je tesko.
"Blagosloven Gospod, koji nas ne dade zubima njihovim da nas rastrzu! Dusa se nasa izbavi kao ptica iz zamke lovacke; zamka se raskide, i mi se izbavismo" (Psalam 24:6-8).
Verujem da je vecina ljudi koji sebe nazivaju Bozjima naucila da se okrece Bogu kada ima neku potrebu. Zaista, vecina hriscana zna da je molitva neophodna. Mnogi vredno traze Gospoda, dolaze mu u suzama, zalosti i pokajanju. Izlivaju mu svoja srca uz plac i preklinjanje, uvereni, poput Davida, u Bozju rec: "Srce moje govori pred tobom sto si rekao: Trazite lice moje; trazim lice tvoje, Gospode!" (Psalam 27:8).
Tokom proteklih nedelja vapio sam Bogu: "O, Gospode, uhvati me cvrsto. Drzi me, privij me k sebi!". Ceznuo sam za time. Ali nisam znao da jos uvek nisam bio spreman da me Sveti Duh sveze.
U skladu je sa Pismom - stavise, apostolski - moliti se da te Bog sveze. To znaci traziti od njega da ti stavi lisice na ruke, baci njihov kljuc i povede te kao svog zarobljenika.
"Vino je podsmevac i silovito pice nemirnik, i ko god za njim luta nece biti mudar" (Price 20:1).
Ako ozbiljno hodas s Bogom, onda zelis da upoznas svog nebeskog oca. I tako, mozes proucavati njegovo velicanstvo, silu, slavu. Ali da li poznajes ljudsko lice svoga Gospoda? Mozda se pitas sta to znaci. Na kraju krajeva, znamo da je Bog duh i da ga ne mozemo videti. Pismo jasno tvrdi: "Boga nikad niko nije video..." (Jovan 1:18). Kako onda Bog moze imati ljudsko lice?
Psalmista pise o slavnoj tajni ulaska u ispunjeni, radosni zivot: "Blago narodu koji zna trubni poklic! Gospode, u svetlosti lica tvojega oni hode" (Psalam 89:15). Na jevrejskom ovaj stih znaci: "Oni kojima je otkriven radosni zvuk ce se buditi svakoga dana sa mirom, snagom i srecom. Njihov zivot ce biti ispunjen radoscu jutarnjeg sunca".
U 1. Petrovoj poslanici nalazimo jedan od najvaznijih stihova u Pismu. Apostol govori o potrebi da se nasa vera iskusa: ... "da bi se vrsnoca vase vere nasla kao dragocenija od propadljivog zlata koje se vatrom kusa, na hvalu i slavu i cast kada se pokaze Isus Hristos" (1. Petrova 1:7). U istom odlomku nam Petar govori sta mozemo da ocekujemo u tim trenucima kusnje: "...posto ste sada zamalo, ako tako treba da bude, ozalosceni razlicitim iskusenjima" (6. stih). Grcka rec za "kusanje" ovde znaci "ispitivanje kroz teskoce i neprilike". Jedan prevod kaze ovako: "staviti u nevolju radi probe".
U poznatom odlomku u 13. glavi evandjelja po Jovanu, Isus je uzeo ubrus, opasao se i oprao noge svojim ucenicima. Rekao im je: "Pa kad sam ja, Gospod i ucitelj, oprao noge vama, i vi ste duzni da perete noge jedan drugome".
Neki hriscani bukvalno shvataju ovaj stih. Sluzbe sa pranjem nogu su postale njihov obicaj. Ovo je preporucljivo - ipak, ukoliko to ostane samo ritual, pravo znacenje pranja nogu je izgubljeno.
